Lični pratilac deteta ili prekvalifikovani rob sistema

Država Srbija se Ustavom i zakonima obavezala na ostvarivanje prava na obrazovanje, svakom detetu bez obzira na različitost pri ispunjavanju potreba koje su iste za sve nas.

Lični pratilac je usluga koja je dostupna od 2013. godine. Ove delatnost sprovodi osoba zaposlena u okviru domena usluga socijalne zaštite i sastoji se od pružanja pretežno fizičke podrške radi uključivanja u redovni školski sistem i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti dece. Kao što sama reč kaže pratilac, ova osoba prvenstveno uklanja fizičku barijeru, odnosno omogućava odlazak i povratak deteta iz škole.

Osim toga pratilac je osoba koja pomaže detetu u skladu sa njegovim individualnim potrebama a može se odnositi na hranjenje, oblačenje, higijenu kao i olakšavanje komunikacije sa vršnjačkom grupom ili nastavnim osobljem. Lični pratilac nije osoba koja pruža PEDAGOŠKU PODRŠKU i nije uključena u sam čin obrazovanja deteta dodala bih da ne bi smela ni da bude. Zasto?

Šta se dešava u praksi iliti ČIJA RUKA JE U MOJOJ RUCI?

Kada govorimo o osobama sa smetnjama u razvoju jasno je da su ove osobe najsenzitivniji sloj društva, i zbog velikog stepena sugestibilnosti lak plen za manipulaciju i eksploataciju. Kod najtežih oblika invaliditeta to su osobe kojima je uskraćena mogućnost govora, hoda, itd. Preciznije govoreći, te osobe nisu u stanju, iz više razloga da kažu da su predmet zloupotrebe. S toga osećam potrebu da izmenim definiciju pružaoca usluge. LIČNI PRATILAC JE bilo koja osoba sa završenim stepenom srednje stručne spreme, sa uverenjim izdatim od strane psihologa gde negira psihijatrijski hereditet – jer ko bi ikada prilikom konkursa za posao rekao da je imao šizovfrenu tetku – i sa završenom DVODNEVNOM obukom za ličnog pratioca. Obuka za izlivanje noktiju čak traje duže. Kad završite obuku bićete obasuti sertifikatima, koje ne štanca Mira iz Mirijeva za nokte, nego Republički organi i nevladine organizacije iz datog sektora.

Čestitam, sada ste od strane svih relevantnih aktera proglašeni podobnim da budete u blizini mog deteta narednih osam časova. To bi bio presek stanja za manje sredine koje su u nepovoljnom položaju u odnosu na Beograd.

U MEĐUVREMENU U BEOGRADU

S obzirom na izuzetno nepovoljnu poziciju na tržištu rada za defektologe i na fasadno sprovedenu obrazovnu inkluziju, koja je ovu humanu profesiju istrgla iz zagrljaja ljudi kojima su defetkolozi preko potrebni u Beogradu su lični pratioci studenti završne godina studije defektologije, diplomirani defektolozi, ali i master defektolozi. Pomislićete pa dobro, tržište radi nemilosrdno ali: Zdravo, ja sam Aleksandra, apsolvent smera za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju Fakulteta za Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (nekadašnjeg Defektološkog fakulteta) univerziteta u Beogradu.

Do posla ličnog pratioca sam kao i moje kolege dolazila posredstvom nadležne humanitarne ogranizacije ili putem oglašavanja od strane roditelja. U toku predhodne godine najveći broj oglasa roditelja je glasio: „Hitno potreban diplomirani defektolog sa iskustvom u radu za posao ličnog pratioca“. Koji roditelj ne želi samo najbolje za svoje dete? Tu mesta ironiji nema.

Godinama unazad, od početka primene ideje o obrazovanju za sve, defektolozi su isključeni iz redovnih škola i uključeni kao preko potrebni pratioci.

Kao pratioci, ali i kao obavljači jos nekoliko zanimanja.

Takođe bih opomenula da kada budete želeli da radite ovaj posao neophodno je da zaboravite na to šta vaš posao nije. Odnosno zaboravite šta su vam rekli na kursu. Često će biti potrebno da preuzmete ulogu defektologa sa iskustvom u radu nekoliko decenija. Jer ne bi bilo zgodno da se roditelj požali na organizaciju koja vas zapošljava u Ministarstvu. Doduše čućete da je roditelj uvek u pravu čak i na fakultetu. Zar postoji osoba koja je uvek u pravu?

Veliki broj kolega sastavlja individualne obrazovne planove za dete sa kojima radi kao pratilac. Učestvuju u obrazovnom procesu na izuzetnom nivou ali i fokusira se na socijalizaciju deteta, i otklanja sve barijere koje su u njegovoj moći. Takođe defektolog u ovoj ulozi je i savetodavni rodnik nastavnicima/učiteljima i neretko most izmedju škole i porodice deteta. Naravno, kada nastavnici ne pritisnu opciju za ignorisanje pa pratilac postani osnovni i jedini tutor deteta iz zadnje klupe koje nije primećeno dok ne pusti krik i biva zaboravljeno do sledećeg. Ako je nekome dosadno na poslu pratioca može da broji dane koliko će proći dok se nastavnik ne obrati detetu.

Ali razumemo se, za takve kompleksne strukture u sredini u kojoj je širok spektar stvari koje nisu prilagođene detetu u redovnom obrazovanju, potrebna je osoba koja je ovladala najrazličitijim znanjima i veštinama. U ovom slučaju osoba koja je isključivo iz sistema inkluzivnog obrazovanja – defektolog.

Ako izuzmemo pasivne radnike iz sektora obrazovanja, dešavalo se itekako da postoji velika želja nastavnika da uradi ono što je najbolje za dete ali da mu nedostaje znanje iz određene oblasti ili prosto pokazuje uznemirenost i strah jer ne zna kako da određenu situaciju pretvori u najbolji mogući ishod.

Da li je ljubav prema zanimanju mora da uključuje poniženje?

Kako sam saznala dan svoje smrti?

Kada ste radnik u sivoj zoni nažalost postoji mogućnost da budete prvenstveno odabrani za neki posao na osnovu nekih ličnih preferencija poslodavca.

I u ovom poslu postoje različiti zahtevi koji su stavljeni pred moje kolege i mene.

U jednoj porodici pri konkursu za posao bilo je neophodno da pored uobičajenih ličnih podataka navedem i satnicu svog rodjenja ne bi li jedna majka uradila uporedni horoskop za mene i svoje dete. Usledio je telefonski poziv gde je istaknuto oduševljenje mojom radnom biografijom, i saopšteno da ne mogu da radim sa njihovim detetom iz razloga što me natalne karte predviđaju skoriju smrt. Logično, moja prijava je odbijena izjavom da dete ne bi trebalo da menja ličnog pratioca barem dok je kod učiteljice.

Zahtevi su bili veoma visoki i podrazumevali su osim obrazovnih planova za narednu školsku godinu, takođe i rekreativne šetnje, domaće zadatke, hobije, vikende, koje bih trebala da imam slobodne za vannastavne aktivnosti.

I to bi bio jedan oglas. Od stotine sličnih. Doduše još par natalnih karata ali bez smrtnog ishoda. Takođe, nemojte da gasite zvuke ako želite da legnete da spavate. Možda baš neki tata odluči da vas nazove u 23 časa da vas pita da li je istina da je dete skakutalo u školi sa drugom decom i ne sme da skače jer može da se povredi? I možete komotno da odspavate dok vam očita bukvicu. Da li će vas organizacija zaštititi od robovanja. Pa ne jer vi pripadate i njima, I sve to za posao ličnog pratioca? Ima još. Kada dobijete radno mesto pratioca u redovnoj školi, nadam se da ste ovladali veštinama kuvanja kafe jer ćete i to možda raditi. Vi morate biti prihvaćeni u toj sredini zarad dobrobiti deteta jer vaš položaj škole nije zavidan. Nadam se da niste previše emotivni, jer vrlo često nećete moći da sedite za istim stolom sa zaposlenima školske ustanove, niti ćete imati mesto da ostavite svoje stvari jer pristup u zbornici nije dozvoljen. Vi niste zaposleni pri školi. Takođe kada vaša želja nadvladava mogućnosti roditelja koji su ekonomski iscrpljeni, imaćete troškove pribavljanja nastavnog materijala.

I dešava se da pristajemo na sve, ne toliko zbog novčane nagrade o kojoj trenutno ne želim da pišem koliko je strasti prema zanimanju koje smo izabrali da bi smo uopšte dobili kao priliku da radimo barem delimično u struci.

Sve osobe koje su odlučile da se bave neprofitabilnim zanimanjem učinile su to iz najlepših pobuda, a vi ste roditelji, ili poznanici članova koji u svojim porodicama koje imaju osobu sa smetnjama i zar ne želimo svi isto?

Stoga ovde suprotstavljene strane ne postoje. Postoji jedna strana koja bi svom jačinom i širom otvorenih očiju trebala da učestvuje u kreiranju svih aspekata okruženja za ovu populaciju. Ovde mesta državnim i ličnim interesima ne bi trebalo da bude. Alksandra Mićanović

PROJEKAT „LIČNI PRATILAC – PUT DO SAMOSTALNOG ŽIVOTA“ SUFINANSIRAN JE IZ BUDŽETA GRADA ŠAPCA. NAPOMENA: „STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA“.

Objavljeno: 31. 12. 2020.

Izvor: PODRINSKE – Šabac

Autor: Aleksandra Mićanović