Paralizovani Rus napravio fabriku invalidskih kolica, mogu da se pokreću i disanjem

Poljska redakcija Sputnjika je razgovarala sa čovekom koji je, budući da i sam koristi invalidska kolica, uspeo da uspostavi proizvodnju savremenih prevoznih sredstava za osobe sa ograničenim mogućnostima kretanja. Posetioci koji su na međunarodnoj izložbi videli ove agregate „za sve terene“ iznenađeno su pitali: „Made in Russia?“.

Najzapadniji region u Rusiji, Kalinjingradska oblast, apsolutni je prvak države u stvaranju dobrih uslova za osobe sa ograničenim mogućnostima kretanja. Prošle godine je ovde, na obali Baltičkog mora, otvoreno šest prilagodljivih plaža, na inicijativu javne organizacije osoba sa invaliditetom „Kovčeg“, na čijem je čelu Roman Aranjin, izvršni direktor kompanije „Obzerver“, koja nudi rešenja za stvaranje okruženja bez barijera.

Pad sa visine od 30 metara 

U oktobru 2020. godine u blizini Kalinjingrada je počeo sa radom glavni projekat Aranjina — fabrika „Obzerver“, prvo preduzeće u Rusiji koje proizvodi električna invalidska kolica. 

„Točkove takvih kolica ne treba okretati rukama. Ali radije bih opisao emocije onoga ko je prvi put seo u električna invalidska kolica na svom primeru. Vi sedite u običnim kolicima, čujete kako neko pozadi govori, želite da se okrenete u tom pravcu. Ali ne možete ništa učiniti jer vas vaše telo ne sluša. A ovde samo pritisnete dugme džojstika i okrenete se. Ovo je potpuna sloboda“, objašnjava Roman Aranjin u razgovoru za Sputnjik. On zna o čemu govori. 

Aranjin je pilot po obrazovanju. Tokom jednog od paraglajding letova početkom dvehiljadith, Roman je pao sa 30 metara visine, povredio vratni deo kičme i ostao paralizovan. U početku je mogao da pokreće samo oči i mišiće lica. Zahvaljujući rehabilitaciji koja ja trajala šest godina, ponovo je naučio da delimično kontroliše kretanje ruku i prstiju. 

Posle toga, Roman je savladao kontrolu nad terenskim invalidskim kolicima, koje su se kretale uz pomoć džojstika. Naručio je na Tajvanu i potpuno prilagodio sebi, a zatim je ubrzo pokrenuo proizvodnju uzoraka u svojoj maloj firmi u Kalinjingradu. 

„Dok smo ranije proizvodili 50-60 električnih invalidskih kolica godišnje, sada proizvodimo po 500, a sa pojavom fabrike očekujemo da dostignemo broj od 2500 godišnje“, kaže Roman Aranjin. 

Prema njegovim rečima, takva proizvodnja u Rusiji će omogućiti smanjenje korišćenja usluga stranih dobavljača. Sada Fond za socijalno osiguranje, koji Rusima sa invaliditetom nadoknađuje kupovinu takvih uređaja, kupuje 70 odsto električnih invalidskih kolica u Kini, a preostalih 30 odsto dolazi iz Nemačke. Sa pojavom fabrike u Kalinjingradskoj oblasti to neće biti potrebno. 

„Šezdeset odsto komponenata naših kolica je proizvedeno u Rusiji. Od „neruskog“ materijala imamo motor-reduktor i elektroniku koju kupujemo u Engleskoj. Ali, u stvari sa elektronikom nije sve jednostavno, jer je britanska kompanija sa kojom sarađujemo kupila američku odbrambenu kompaniju. I sada, da bih kupio te džojstike, samo što se krvlju ne potpisujem na svakoj fakturi i garantujem da te džojstike neću stavljati na tenkove, avione i slično. Mada, naš sopstveni džojstik je skoro spreman“, priznaje Roman Aranjin. 

Kolica kojima se upravlja disanjem

Cene električnih invalidskih kolica proizvedenih u Kalinjingradu variraju.

„Raspon cena zavisi od funkcionalnosti. To je samo druga klasa kolica, poput automobila“, objašnjava Aranjin. „Na primer, kolica ’Obzerver maksimus‘ su sa pogonom na sva četiri točka, to je terensko vozilo koje se može koristiti za vožnju po stepenicama, pesku na plaži, uzbrdo za prevazilaženje nagiba do 40 stepeni. Ova kolica imaju dva motora od 1350 vata, a postoji i treći koji pomera automatski kontrolisano sedište. Kao i dve baterije od 100 ampera. To su glavne prednosti. A  ’Obzerver standard‘, naša osnovna kolica, imaju dva motora od 1300 vata i baterije od 33 amper-sati“. 

Kompanija Romana Aranjina je spremna i za složenije izazove. Na primer, oni su napravili i poslali u Argentinu kolica koja se pokrećua disanjem. 

„Momak od 35 godina nije pomerao ruke, ni noge, ni bradu, jeo je kroz cevčicu, jedva je žvakao. Kada su nas kontaktirali njegovi rođaci, odmah su naglasili da cena nije bitna. Na kraju smo za takva kolica napravili kontrolu uz pomoć disanja: izdah i kolica idu napred, snažan udah i idu unazad, slab izdah — udesno, slab udah — ulevo. Kasnije mi se devojka sa istim prezimenom kao što ima ovaj Argentinac javila na Fejsbuku i ispričala mi o njegovom oduševljenju kada je sam mogao da ode do reke. A pre toga su ga gurali čitav život! Štaviše, kasnije je momak napisao knjigu, venčali su se i nedavno su dobili dete. Razumem da smo moj tim i ja u neposrednoj vezi sa ovim detetom: bez nas ga bukvalno ne bi ’naduvao‘ (kaže Roman uz osmeh). Ovo je veoma ohrabrujuće“, rekao je on.

Ne pravimo prostranstvo za invalide

Prema njegovim rečima, prilagođavanje individualnim parametrima omogućava da kolica budu što pogodnija za klijenta. 

„Naš trik je u tome što čak i naša osnovna kolica možemo maksimalno da optimizujemo za klijenta: prilagođavamo oslonac za noge, džojstik i sve ostalo. Uskoro će čak i osoba sa SMA (spinalna mišićna atrofija), koja obično ima jako iskrivljenu kičmu, moći da proba naš novi proizvod — individualno sedište“, objašnjava on. 

Stalnom poboljšanju gotovih proizvoda pomažu povratne informacije zaposlenih u fabrici, koji se kao i sam Roman Aranjin, kreću u svojim invalidskim kolicima.

„U svojim kolicima se krećem već tri godine. A ako, na primer, ručica odjednom počne da se klima, onda samo tražim od osoblja da ojačaju ili zamene deo, odnosno uređaj se tokom rada kontinuirano modernizuje“, kaže sagovornik za Sputnjik. „Kada fabrika dostigne planirani kapacitet, najmanje trećina zaposlenih će biti ljudi u invalidskim kolicima.“ 

Električna invalidska kolica za nepristupačna okruženja

Prema rečima sagovornika Sputnjika, električna invalidska kolica ruske proizvodnje će se moći koristiti čak i u gradu u kojem nema takozvanog pristupačnog okruženja. 

„Naša kolica su vrlo laka, brzo se rastavljaju i staju u gepek automobila. Osnovna kolica sama mogu da se popnu na ivičnjak od 7 centimetara. Da biste se popeli na ivičnjak od 25 centimetara, potreban vam je neko ko će nagaziti na papučicu pozadi, to nije teško. Sa druge strane, terenska kolica se mogu popeti na ivičnjak od 15 centimetara bez ičije pomoći.“

Ipak, prema njegovim rečima, situacija sa pristupačnim okruženjem u Rusiji se menja nabolje, a posebno u Kalinjingradskoj oblasti. 

„Važnu ulogu u tom pogledu je odigralo Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine, čije utakmice su se održavale u Kalinjingradu, i pokušali su da grad učine što pogodnijim za sve navijače. Već dugi niz godina, kao deo rada Kalinjingradske regionalne javne organizacije osoba sa invaliditetom ’Kovčeg‘, kontrolišemo radove na putu koji se izvode uzimajući u obzir zahteve pristupačnog okruženja. Trudimo se da nijedna stambena ili javna zgrada koja bi bila nedostupna za invalidska kolica, ne bude izgrađena“, kaže Roman Aranjin. 

Kolica samo što nisu „plesala“

Kompanija „Obzerver“ ne namerava da se ograniči na proizvodnju invalidskih kolica, kolica za kretanje po stepenicama, rampi za invalidska kolica, bicikla sa ručnim menjačem i sve vrste opreme za prilagodljive plaže za osobe sa invaliditetom. Planovi uključuju izgradnju rehabilitacionog centra „Obzerver“ na teritoriji fabrike. 

„Nažalost, u 80 odsto slučajeva ljudi sa povredama vratne kičme umiru u prvih šest meseci. Često čak i na intezivnoj nezi. Želeli bismo da ih dovedemo kod nas odmah nakon bolnice kako bismo takve pacijente i njihovu rodbinu prilagodili životu u novim uslovima: da bismo ih upoznali sa električnim krevetom kako bi izbegli hronične rane izazvane pritiskom, naučili ih kako da koriste električna invalidska kolica, učili ih vežbama terapijske fizičke kulture“, objašnjava Roman Aranjin. 

Uprkos činjenici da je prodaja električnih invalidskih kolica u Rusiji prioritet, kalinjingradska fabrika planira da ih prodaje u velikim količinama u inostranstvu, kada uspe da dobije CE sertifikat. Prema rečima Aranjina, njegova kompanija ima partnera u Gdanjsku, a oni Poljaci koji su kupili ruska kolica govorili su vrlo pozitivno o njima.  

„Prošle godine, na izložbi ’Rehaker“ u Dizeldorfu, bili smo najzanimljiviji deo ruskog štanda jer su naša kolica išla uz stepenice, skakala i samo što nisu plesala! Posetioci izložbe su prilazili i iznenađeno pitali: „Made in Russia?“, kaže on.

Sada se u fabrici „Obzerver“ radovi već zahuktavaju, a na zasađenih 10 hiljada kvadratnih metara travnjaka, Roman se šali da možete napraviti golf klub za korisnike invalidskih kolica. 

Objavljeno: 16. 11. 2020.

Izvor: www.rs-lat.sputniknews.com