Sve manje invalidskih, a više starosnih penzionera

Virus korona i smanjena privredna aktivnost zemlje uticali su da tokom vanrednog stanja prihodi od naplate doprinosa u kasi PIO fonda budu manji. Početkom godine ostvareni doprinosi od osiguranika bili su viši za 9,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, da bi tokom vanrednog stanja došlo do smanjenja prihoda fonda. Već u avgustu ostvareni prihodi viši su u odnosu na avgust prethodne godine za 3,4 procenta i, zahvaljujući merama koje je preduzela vlada radi otklanjanja štetnih posledica na privredu, očekujemo da se pozitivan trend u naplati prihoda fonda nastavi – kaže u razgovoru za „Politiku” Relja Ognjenović, zamenik direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Da li je zbog korone bilo većih kašnjenja u donošenju penzijskih rešenja i za koliko je to u proseku produžilo vreme čekanja?

Prijem zahteva za ostvarivanje prava na penziju i postupanje po tim zahtevima je uvek, pa i u periodu trajanja vanrednog stanja i vanredne situacije, posao apsolutnog prioriteta. Činjenica je da nam okolnosti koje je pandemija nosila nisu pogodovale uvek, ali smo našli način da kompletan rad sa strankama prevedemo na elektronsku platformu, čime je zdravstveni rizik sveden na minimum i nije došlo do velikog zastoja u donošenju rešenja o pravu. U periodu vanrednog stanja imali smo smanjen broj zahteva, po kojima su rešenja promptno donošena, ali je bilo vremena da se završe i ranije započeti postupci.

Kakva je situacija s invalidskim penzijama? Da li i dalje opada njihov broj, s obzirom na mnogo strože uslove penzionisanja?

Od ukupnog broja penzionera, invalidskih penzionera je 270.345 i oni čine 15,9 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego u prethodnoj godini. Posmatrano u periodu od 2012. godine, broj starosnih penzionera se konstantno povećava, a invalidskih smanjuje, što je efekat zakonske definicije invalidnosti, po kojoj pravo na invalidsku penziju može da ostvari samo osiguranik kod koga je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti u odnosu na bilo koji posao, a ne samo u odnosu na posao koji osiguranik obavlja. To je uticalo na trend smanjenja apsolutnog broja invalidskih penzionera, a time i procenta učešća u ukupnom broju. 

Da li je to što se poslednja godina staža sada drugačije računa u ukupan zbir godina za penziju smanjilo broj privremenih rešenja?

Broj privremenih rešenja jeste smanjen otkada je zakonom regulisan način obračuna koeficijenta za godinu u kojoj se podnosi zahtev, ali su ostali uzroci privremenosti rešenja i dalje prisutni, pre svega neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane poslodavca za sve periode osiguranja.

Međutim, Fond sada ima zakonsku obavezu da u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja ceni da li su ispunjeni uslovi za odlučivanje o konačnom iznosu penzije. Ukoliko se utvrdi da nema izmena u ranije utvrđenim činjenicama, iznos penzije iz privremenog rešenja postaje konačan iznos, o čemu se donosi rešenje. U slučaju da su nedostajući podaci u međuvremenu utvrđeni, donosi se rešenje o konačnom iznosu penzije. Jasna je namera zakonodavca da se smanji broj privremenih rešenja „u opticaju”, što je već u značajnoj meri postignuto.

Da li očekujete neke nove izmene Zakona o PIO i šta su pokazale prve promene u delu samostalne uplate doprinosa po članu 15?

Izmenama zakona iz 2018. godine proširen je spisak osiguranika samostalnih delatnosti, u smislu da su obuhvaćena i lica koja rade na teritoriji Srbije za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u našoj zemlji, kod koga za obavljen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu. To su tzv. frilenseri. Zakonodavac je tada imao u vidu činjenicu da u Srbiji radi više od 100.000 frilensera, koji su bili gotovo nevidljivi za sistem, pošto se samo trećina njih registrovala u Agenciji za privredne registre, a određeni broj je bio uključen u penzijski sistem kroz samostalnu uplatu doprinosa po članu 15 zakona.

To su najčešće mlade osobe, visokoobrazovane, koje rade na razvoju softvera, pišu i prevode, sa prosečno vrlo visokim mesečnim zaradama. Otvaranjem zakonskih mogućnosti da se ova lica uključe u obavezno osiguranje na sistemski način je prevaziđena pravna praznina, a fond je dobio novu grupu osiguranika koji redovno uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i na taj način se povećavaju prihodi fonda.

Mlad ste čovek na važnoj funkciji. Šta biste menjali u sistemu PIO?

Mladost nosi u sebi određeni elan i motivisanost, što je za svaki posao veoma važno. Nova energija je pokretač za svako okruženje, pa i za fond i zadovoljstvo mi je da sam dobio priliku da postanem deo tima koji već godinama rukovodi ovom izuzetno bitnom institucijom u pozitivnom pravcu. Moj cilj je da se sistem dodatno unapredi u skladu sa modernim tehnologijama i da kroz nova informatička rešenja fond postane dostupniji i bliži našim osiguranicima i korisnicima, kako bismo im olakšali korišćenje prava i ubrzali postupak ostvarivanja prava. Sistem mora da se ubrza i to je imperativ vremena u kome živimo. U tom pravcu smo već preduzeli brojne aktivnosti.

Objavljeno: 8. 10. 2020.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Jasna Petrović-Stojanović