ВРХУНСКИ СПОРТ И ШКОЛОВАЊЕ: ДУАЛНА КАРИЈЕРА – МИСИЈА МОГУЋА

Један од најбољих балканских кошаркаша у колицима, Бобан Станковић, активно користи паузу између два професионална ангажмана. Прошле јесени се уписао на програм стручног оспособљавања и усавршавања за спортског оперативног тренера на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу – смер кошарка. Поред сарадње са ККК „Наис“ и наступа за тај клуб, то је био још један разлог његовог чешћег боравка у Нишу. Прва лига Србије (ПЛС) улази у завршницу, а школовање се завршило. Бобан Станковић је постао спортски оперативни тренер кошарке.

„Иако могу да играм на врхунском нивоу још неколико година, увек сам себи постављао питање шта после играчке каријере. На предлог председника ККК „Наис“, Марка Александровића, уписао сам „тренерску школу“. Мишљења сам да могу да дам допринос развоју српске кошарке у колицима као тренер. Иза себе имам вишегодишње искуство играња у неколико различитих регионалних и националних лига и три континентална првенства. Желим да га несебично поделим.“ – изложио је своје планове и жеље Бобан Станковић.

Оно што чини другачијим његово школовање је пракса коју је обављао у клубу за који тренутно наступа, ККК „Наис“. Стручни штаб ККК „Наис“ је добио оргомну помоћ, а Бобан Станковић да тестира себе у новој улози.

„ККК „Наис“ ми је дао шансу да на позицији помоћног тренера дам допринос. Верујем да су задовољни сви, почев од управе, главног тренера и играча. Моја тренерска каријера је, практично, почела у у ККК „Наис“. Поносан сам на то.“ – са великим задовољством је нагласио Бобан Станковић.

Наш саговорник има неке иностране понуде да буде тренер и играч, али како каже не жури, јер прво треба завршити започето у ККК „Наис“ и ПЛС. Сада је, по њему, најпотребније, да се више особа са инвалидитетом привуче у кошарку у колицима, а постојеће кошаркаше у колицима направити бољим играчима.

Бобан Станковић (1980)  је имао 13 година, током вечерње шетње у његовом родном селу Стража код Гњилана, из мрака је пуцано на његовог брата и њега. Брат је остао, срећом, неповређен, а Бобан Станковић је задобио четири прострелне ране у пределу кичме. Као особа са параплегијом, за кретање је морао да користи колица. Део рехабилитације је провео у Београду („Др Мирослав Зотовић“ у Београд) и Чикагу (Schwab Rehabilitation Hospital). Средњу школу специјализовану за школовање ученика са тешкоћама у кретању Правно бротехнички смер св. Никола Забјело  је завршио у Подгорици. Боравио је у Центру за рехабилитацију и професионално оспсобљавање „Св. Никола“ у Подгорици, где је завршио школовање за на правно-биротехничком смеру.

Бавио се многим спортовима, атлетика, пливање, џет-ски, али је најуспешнији у кошарци у колицима. Играо је за: ККК „Сингидунум“ – Београд (више освојених шампионата Србије), ККК „Бијељина“ – Бијељина (освојен Куп Републике Српске), ККК „Врбас“ – Бања Лука (освојена регионална НЛБ лига, БИХ лига, БИХ куп, првенство и Куп Републике Српске), ККК „Мегас Александрос“ – Солун,  ККК „Атлас“ – Атина (освојено по два пута првенство Грчке, национални куп и индивидуална награда за најбољег играча Грчке). Учествовао је као репрезентативац Србије на три ЕП Ц дивизије: 2015. у Лисабону, 5. место, 2017. у Брну, 5. место и 2019. у Софији, 2. место и пласман у Б дивизију. Изабран је у идеалну петорку последњег ЕП Ц дивизије. На последњој утакмици репрезентације Србије одржаној пре непуних месец дана у Белој Паланци против Бугарске (првој на тлу Републике Србије), био је у улози капитена.

Izvor: Prof. dr Marko Aleksandrović (marko.aleksandrovic@gmail.com)