ПОСАО ЛИЧНОГ ПРАТИОЦА Љубав и стрпљење у друштву с предрасудама

Будући да их дели још мало времена до почетка школске године, родитељи деце са сметњама у развоју кренули су у потрагу за личним пратиоцима.

С обзиром на то да не постоји формиран координациони центар који би их упаривао, у ову мисију крећу сами, проналазећи погодне особе најчешће преко друштвених мрежа или по препоруци. Захтеве за овај вид услуге предају сваке године Градској кући, након чега чекају термин изласка пред Интерресорну комисију која одобрава пратиоца.

Ишчекујући уједно одговор Комисије и позив родитеља који су је ангажовали претходних година, о послу личног пратиоца говорила је за „Дневник” Лидија Мељников, и сама мајка малишана којем је потребна асистенција због церебралне парализе.

– Родитељ сам тражи такву особу и процењује њене способности, не знајући заиста ко се јавља на оглас – каже она. – Иако је услов завршена четворогодишња средња школа, већина личних пратилаца факултетски је образована. Међутим, диплома било ког факултета није гаранција да је особа компетентна, јер свеобухватна пракса за ово занимање не постоји ни на једном универзитету. С друге стране, лако је наћи пратиоца за дете које  вербално комуницира, али ако је дијагноза у спектру аутизма, који подразумева велик распон поремећаја, ситуација се компликује.

Према речима саговорнице, на петодневној обуци коју је добила у Центру за развој потенцијала деце и младих „Плеј”, а коју је финансирао Град, највише се причало о разлици између обавеза личног пратиоца и педагошког асистента, али и о случајевима када су прекорачене дужности ангажованих особа.

– Мада моје искуство није такво, знам да поједини родитељи који доплаћују услугу сматрају како имају право да траже од личног пратиоца да дође раније и причува дете, оде у набавку или обави кућне послове. Пошто дечаку са хиперактивним поремећајем пажње (АДХД) о ком се бринем не треба помоћ при храњењу и облачењу, онда то и не радим, али сам зато дужна да га доведем у школу, где ћу пазити да му се нешто не деси, да га отпратим до тоалета, смирим кад је узнемирен, и вратим кући. Немам обавезу да будем с њим у учионици и помажем му при решавању задатака и учењу, мада то чиним уз одобрење појединих наставника, јер се примећује напредак. Тешко је одржати дистанцу кад се емотивно вежете и за дете и за његове родитеље. Пошто дечак од јесени креће у осми разред, већ се бринем како ће проћи на малој матури – каже, додајући да сматра непоштеним очекивати од њега да полаже по истом програму као остали вршњаци, и поред тога што је прошао кроз школовање готово непримећен, што због бројности ђака у разреду, што због необучености наставног кадра за задовољавање специфичних потреба овакве деце.

Уз опаску да је свако дете прича за себе, Мељникова истиче да доследност мора постојати, уз, наравно, много љубави, пажње и стрпљења, посебно што у школском окружењу и даље има много предрасуда. Овај захтеван и одговоран посао тренутно се граничи са чистим ентузијазмом,  будући да су лични пратиоци формално незапослени, што значи да им не следују здравствена заштита нити уплаћени доприноси, немајући увек ни просторију у оквиру школе где би сачекали крај часа, него чамећи у ходнику или на степеништу.

– Иако излазе из оквира осмочасовног радног времена, ваннаставне активности, у које се убрајају екскурзије, тренинзи, продужени боравак или терапије у ШОСО „Милан Петровић”, нису додатно плаћене. И не само то: никад не знамо колика нам је сатница, нити кад ће лећи плата. Дешава се да касни и по 15 дана, док се сатница креће између 160 и 190 динара, што је за нас велика разлика, будући да су примања врло скромна. У прва три месеца протекле школске године, уплаћена нам је, рецимо, иста сума, око 27.000 динара, иако се није поклапао број радних дана – закључила је, додајући како је ваљало преживети цело лето са близу 18.000 динара, примљених за јун који је због распуста нешто „краћи”, јер ангажовање током њега немају.

Пратилаца ће бити мање?

Град Нови Сад је ову врсту подршке деци са сметњама у развоју увео 2011, док је само протекле школске године обезбедио новац за око 300 личних пратилаца, који су уплате добијали преко Центра за социјални рад, међутим, према незваничним информацијама, намера је да се њихов број десеткује. Како кажу, у плану је доношење правилника који би дефинисао статус личних пратилаца, какав већ имају, рецимо, нама најближи Темерин, али и Сомбор, Бачка Паланка, Београд и други градови.

С. Милачић

Objavljeno: 07. 08. 2019.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: S. Milačić