Најлепше баште: Врт привлачи госте, а галерија задржавa

Доказ да је у центру града могуће створити шарени кутак природе пружа Удружење дистрофичара Јужнобачког округа које је у Змај Јовиној 20 створило башту с црвеним ружама, белим саксијама разноразног цвећа и симпатичним, украсним гумама. Башта врви од зеленила и детаља који свакодневно улепшавају живот не само чланова Удружења и комшија из пасажа, него и туриста који редовно шетају центром нашег града. Из тог разлога, одлучили су да се пријаве на конкурс нашег листа, “Новосадске телевизије” и “Колор прес групе” у ком смо бирали најлепшу башту Новог Сада.

– На конкурс смо се пријавили јер представљамо зелену оазу у овом бетону и зато што многи туристи који шетају уђу у пасаж управо због зеленила и шаренила којег имамо у дворишту – каже секретарка Удружења Александра Пановић и додаје како су веома поносни на њихов диван кутак који редовно служи за хлађење, опуштање и уживање.

Осим појединаца из Удружења, башту одржавају и комшије, док највише заслуга припада комшиници Види Стојаковић. Заједничким снагама та оаза је украшена белим, црвеним и црним гумама, разнобојним саксијама, као и бројним врстама цвећа и кактуса. Ту се налази бели лептир, фикус, бењамин, девојачко срце, петоније, бегоније и мушкатле. Различити зимзелени примерци и пузавице окружили су “Бунар жеља”, док дрво хибискуса вири са својим љубичастим цветовима. Ипак, у пролеће су црвене руже главна атракција пролазника.

Башта привлачи пажњу Новосађана и гостију нашег града, а галерија тог Удружења у којој се налазе разноразни декоративни предмети које стварају особе с инвалидитетом их задржава дуже на тој адреси. Удружење дистрофичара Јужнобачког округа, поред редовних активности, организује и уметничке радионице на којима  чланови стварају невероватна дела која се касније продају по приступачним ценама.

– На нашим радионицама чланови имају могућност да се друже, али успут и да кроз стваралаштво покажу свој уметнички дух – каже Александра Пановић. – Многи од приказаних радова у галерији настају управо на тим радионицама, а ми то продајемо, као и радове свих осталих организација особа с инвалидитетом на територији града. Било би добро да туристи, као и наши суграђани знају да овде могу да купе дивне поклоне, сувенире, као и украсне предмете за кућу.

Сваке среде од 10 до 12 часова у Змај Јовиној 20 окупљају се они који уживају у сликању, вајању, штрикању прстима, као и у изради декупажа. Волонтерка и водитељка уметничких радионица Анђелка Самарyић истиче како радионице могу да буду у било које време јер је она увек спремна за рад, те да су недавно остали и до 16 часова.

– Радионице организујемо пре свега ради дружења и њихове социјализације и опуштања – објашњава Анђелка Самарyић. – Њима је потребно дати разлог да се спреме и изађу из куће, а при том овде могу квалитетно да проведу време и науче нешто ново. Диван је осећај кад направе нешто што ће некоме свидети и да ће тај неко то и купити. Све радионице су добро прихваћене, а трудимо се да их свакоме прилагодимо. 

Једна од чланица Ивана Рендулић је највише посвећена штрикању што је, како каже, истински смирује, док је додатна добра ствар дружење и константо учење нечега новог. Галерија је пуна слика различитих мотива и техника. Од декоративних предмета има понешто за сваки део куће, сувенире, накит, торбе, комаде одеће… На уметничке радионице могу сви да дођу.

На услузи свим инвалидима

Удружење дистрофичара Јужнобачког округа је инвалидска организација која окупља оболеле од неуромишићних болести. Постоји од 1978. године и има два простора за рад. Један је поменута галерија у Змај Јовиној улици, док се канцеларија Удружења налази у Илије Огњановића 3. Александра Пановић каже како Удружење има 167 чланова.

– То није коначан број особа с инвалидитетом од неуромишићних болести, већ број чланова који су желели да буду део нашег Удружења – каже  Александра Пановић. – Удружење се залаже за побољшање живота особа с инвалидитетом уопште, а наравно и оних  са неуромишићним болестима.

К. Ивковић Ивандекић

Objavljeno: 14. 07. 2019.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: K. Ivković Ivandekić