Bolest nije prepreka za uspeh

Za Aleksandra Vidosavljevića (19) iz Vlasotinca matura je veliki dan, ali ne samo zbog toga što je sa svim peticama završio srednju školu, već je diplomom gimnazije pokazao svima da bolest nije prepreka za velike rezultate. Ovaj mladić boluje od cerebralne paralize, ali je uz urođenu upornost i podršku okoline razbio sve predrasude o osobama koje se bore sa ovom bolešću.

– Čovek mora da se bori, da grabi i da bude junak u svojim očima, a onda će i drugi to da primete i da cene. Ponosan sam na sebe i ljude koji me okružuju, jer nikada nisam primetio neki kritički pogled okoline. Svuda sam nailazio na razumevanje i podršku, često i na divljenje, jer sam uprkos tome što koristim kolica probao sve što sam hteo, naravno u skladu sa svojim godinama – kazao je Aleksandar posle maturske večeri na kojoj je uživao.

Naglašava da je imao podršku roditelja, prijatelja i profesora zahvaljujući kojima mu „ništa nije bilo uskraćeno“. Oni, pak, poručuju da Aleksandar uspeh duguju samo sebi.

– Jedino je on zaslužan za ovaj uspeh. I ta naša podrška je posledica njegove volje koja nam je dala snagu da se zajedno sa njim borimo – naglasio je Aleksandrov otac Miroslav.

Miroslav i supruga Sanja najponosniji su na Aleksandrov uspeh. Vrlo emotivno govore o svom sinu i poručuju mu da nikada ne propusti da zbog jednog trenutka slabosti doživi sve lepo što ga u životu čeka. Očekuju da, kao i do sada, sluša svoje srce „koje je veliko kao kuća“.

Aleksandar je rođen ratne 1999. Roditelji kažu da je trajne posledice po njegovo zdravlje ostavio nestručan porođaj. Nisu tražili ničiju odgovornost, već su od prvog dana svu svoju energiju podredili lečenju deteta, pa su tako šest godina proveli na Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Za njih je to sada prošlost u koju ne žele da se vraćaju. Fokusirani su na Aleksandrovu budućnost, a novi cilj je diploma Filozofskog fakulteta u Nišu.

– Književnost mi je velika ljubav, ali želim da studiram socijalnu politiku i da radim sa decom koja imaju neki od invaliditeta. Uz lično iskustvo i znanje koje bih na fakultetu stekao, verujem da bih toj deci bio veoma koristan. Nameravam i da napišem knjigu, pa i da se zaljubim kada naiđe ona prava – nabraja planove Aleksandar.

Sa tako velikim srcem kakvo je njegovo nema sumnje da će i Aleksandrova ljubav biti velika, baš kakav je uspeh koji je ostvario uprkos svojoj bolesti.

UZORI

Pored roditelja, sa kojima deli svoja iskustva i razmišljanja, kao svoje uzore navodi sve nastavnike i profesore koji su sa njim nesebično delili svoja znanja. Posebno ističe Bratislava Spasića, Suzanu Pešić, Sanju Stojanović, Jovana Tasića…

– Poneli su se prema meni kao pravi pedagozi i prijatelji, pa ću se u svom profesionalnom radu svakako rukovoditi prelepim sećanjima na dane učenja i druženja – dodaje Aleksandar.

Objavljeno: 02. 06. 2019.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: Igor Mitić