Budući brucoši sa invaliditetom dokumentaciju predaju do 1. juna

Svi srednjoškolci sa hendikepom koji žele da se upišu na osnovne i integrisane studije na Beogradskom univerzitetu kroz program tzv. afirmativnih mera treba da dostave medicinsku dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje invaliditeta Univerzitetskom centru za studente sa hendikepom do 1. juna. Kako u razgovoru za naš list ističe Zorica Stević, stručna saradnica centra za studente sa hendikepom, budući brucoši treba da dostave rešenje nadležnog organa o postojanju telesnog oštećenja, mišljenje interresorne komisije (ako ga poseduju), rešenje o pravu na dodatak za tuđu negu i pomoć ili medicinsku dokumentaciju od odgovarajuće zdravstvene ustanove kojom se dokazuje postojanje hendikepa. Ako je reč o hroničnim oboljenjima (astma. dijabetes, epilepsija, srčana oboljenja, bubrežna disfunkcija), ta dokumentacija ne sme da bude starija od šest meseci.

„Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu, održanoj 17. aprila, donet je Pravilnik o utvrđivanju prava na upis lica sa invaliditetom. Tim povodom, nastale su izmene u sprovođenju uslova afirmativnih mera osoba sa invaliditetom koje sprovodi Vlada Republike Srbije. Novina je u tome da srednjoškolci dostavljaju medicinsku dokumentaciju odnosno potvrdu o hendikepu direktno Univerzitetskom centru za studente sa hendikepom. Nakon predaje dokumentacije zaseda interresorna komisija koja pregleda dokumentaciju i utvrđuje da li ima osnova da se srednjoškolac upiše preko afirmativnih mera. Novina je i u tome što budući brucoši dobijaju rešenje rektora beogradskog univerziteta o utvrđenom pravu na upis preko afirmativnih mera i to rešenje srednjoškolci dostavljaju prilikom konkurisanja za upis“, ističe naša sagovornica.

Kako pojašnjava Zorica Stević, program afirmativnih mera znači da svaki državni fakultet ima obavezu da izdvoji jedan odsto brucoških mesta za studente sa hendikepom. Da bi srednjoškolac osvojio indeks željenog fakulteta, neophodno je da sakupi minimum 30 bodova iz srednje škole i sa prijemnog ispita. Ako se prijavi veći broj kandidata sa hendikepom, rangiranje se vrši po broju bodova, a ne po stepenu hendikepa. Ukoliko se ne upišu uz pomoć države, ovi brucoši najčešće se upisuju kao samofinansirajući studenti.

„Svi studenti koji se upisuju po programu afirmativnih mera podrške ulaze na budžet i u svaku sledeću godinu upisuju se sa 36 bodova, a ne sa 48 bodova, što je pravilo koje važi za ostale studente koji se školuju po bolonjskom sistemu. Važno je razumeti da studenti sa hendikepom ne zauzimaju mesta redovnih studenata, već se za njih prave nova mesta na visokoškolskoj ustanovi. Prema našoj evidenciji, na Beogradsom univerzitetu trenutno studira oko 500 studenata sa hendikepom, a ovi akademci najčešće upisuju društvene fakultete – pre svega Pravni, Filozofski, Filološki i Defektološki fakultet. Međutim, primećujemo da poslednjih godina raste interesovanje za FON, Fakultet bezbednosti i ETF“, objašnjava naša sagovornica.

Svake godine između 30 i 50 akademaca sa invaliditetom dobije indeks Univerziteta u Beogradu, što je zapravo kap u moru ako se ima na umu da se svake godine na univerzitet upiše oko 15.000 brucoša. Podaci Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom govore da tek svaki peti srednjoškolac sa invaliditetom nastavlja fakultetsko obrazovanje, ali najveći broj onih koji upišu studije stigne do diplome.

„Iskustvo u radu sa akademcima sa hendikepom govori da najviše problema imaju studenti sa oštećenim sluhom, jer na fakultetu nema tumača za znakovni jezik. I akademci sa oštećenim vidom muku muče sa učenjem, jer ne postoji adekvatna literatura, a mnogi fakulteti i dalje imaju arhitektonske barijere koje onemogućavaju prilaz ustanovi“, zaključuje Zorica Stević.

K. Đorđević

Objavljeno: 21. 05. 2019.

Izvor: POLITIKA – Društvo

Autor: K. Đorđević

O tome i na:

–Noviteti za buduće studente sa invaliditetom – www.rts.rs