Vidljivi efekti rehabilitacije hipoterapijom

Hipoterapija i terapijsko jahanje su medicinski dokazane metode i specifičan vid rehabilitacije za osobe sa invaliditetom i decu sa poteškoćama u razvoju.

Novi Sad – Hipoterapija i terapijsko jahanje su medicinski dokazane metode i specifičan vid rehabilitacije za osobe sa invaliditetom i decu sa poteškoćama u razvoju. Koliko su takve metode lečenja značajne, kakvi su njihovi efekti, kao i kako u praksi izgledaju, o tome se (10. maja) govorilo na sedmom kursu terapijskog jahanja, koje je organizovala Katedra za hipoterapiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i udruženje „Hipotens“.

Trogodišnjem Mihajlu su zbog pretrpljenog akutnog zapaljenje mozga, oduzeta sva četiri ekstremiteta. Nakon rada sa fizioterapeutom, preporučeno mu je terapijsko jahanje i, kako kaže njegova majka, stanje je veoma brzo krenulo na bolje.

„Ja već vidim rezultate, ovo je treći čas i već je onako dosta čvršći više ustaje na noge, tako da je po meni ovo super“, kaže majka Gordana Dekić.

Terapijsko jahanje i hipoterapija u Srbiji i regionu se primenjuju više od 20 godina, a predstavljaju kombinaciju sporta, edukacije i rekreacije. Takav vid lečenja se zbog svojih vidljivih efekata, sve više preporučuje kako deci, tako i odraslim osobama sa nekim invaliditetom.

„Najčešće su to deca koja od ranog detinjstva to ne smemo zaboraviti koja su od ranog detinjstva uključena na razne tretmane, i ona im to u jednom momentu postane dosadno i neće da vežbaju , pa je terapijsko jahanje dobar most da premosti tu zasićenost, a da ne izgubimo ono što smo pre radili sa tobom decom“, kaže Aleksandra Mikov, dečji fizijatar.

„Deca napreduju, da se može i u govoru unaprediti, pre nisu govorili sad govore, nakon tri četiri godine terapije, bolje se drže, oni koji su slabo hodali sad hodaju bolje, tako da je puno učinaka koji su dobri za dete i roditelji se odlučuju za hipoterapiju“, kaže Monika Zadnikar, hipoterapeut.

U prilog tome koliko ovakve terapije mogu biti korisne govori zanimljiva činjenica da je još 1952. i 1958. Dankinja Liz Hartli koja je bolovala od dečje paralize osvojila dve olimpijske medalje u dresurnom jahanju i to u redovnoj konkurenciji.

Objavljeno: 10. 05. 2019.

Izvor: www.rtv.rs

Autor: Nada Zelić