Knjige za slepe – od Šeldona do Tolstoja

Ustanova ima oko 80.000 izdanja različitih žanrova. – Korisnici su ljudi iz Srbije, ali i inostranstva, a uslov za člansku kartu u biblioteci je članstvo u Savezu slepih Srbije.

„Čitaj da bi živeo”, poručio je svojevremeno Flober, Ujević je knjige nazivao poslasticom, dok ih je Sokrat smatrao hladnim, ali pouzdanim prijateljima. A koliko bi život zapravo bio težak bez znanja baštinjenog u ovim riznicama mudrosti, možda najbolje znaju korisnici biblioteke „Dr Milan Budimir” Saveza slepih Srbije. Uprkos tome što ne vide, i današnji Nacionalni dan knjige dočekuju ne odričući se svoje omiljene zanimacije – pozajmljuju knjige pisane Brajevom azbukom ili ih slušaju u audio-formatu.

Na policama u objektu u Jevrejskoj ulici broj 24 smešteno je oko 80.000 izdanja različitih žanrova, namenjenih za različite ukuse i uzraste. Imaju sve – od beletristike, preko naučnih knjiga, do udžbenika za učenike. Jedinstveni su po tome što imaju štampane notne zapise na Brajevom pismu, a baštine i filozofska dela, Bibliju, Kuran… Svake godine biblioteka proizvede oko 200 novih naslova, a zbog istog govornog područja radi i razmenu knjiga sa bibliotekama u Banjaluci i Podgorici. U saradnji sa izdavačima, proizvode se i udžbenici za decu iz inkluzivnog obrazovanja.

Kako kaže Milan Stošić, predsednik Saveza slepih, na njihovim policama nalaze se pisci „od Sidnija Šeldona do Tolstoja”.

Korisnici su ljudi iz zemlje, ali i inostranstva, a uslov za člansku kartu u biblioteci je članstvo u Savezu, iako im se, kako objašnjava Stošić, jednom čak javio i jedan naš sunarodnik, vozač kamiona u Americi, koji je tražio audio-knjigu koju bi slušao dok vozi. Desilo se, kaže on, i da su nekadašnjem resornom ministru Vulinu poklonili jedno od njegovih dela u audio-formatu. Posle nekog vremena, bivši ministar rada priznao je da mu knjiga više svidela dok ju je slušao nego kada je čitao.

– Biblioteka je pod nazivom „Dr Milan Budimir” osnovana 1971. godine i smatra se posebnom organizacionom jedinicom u okviru Saveza slepih Srbije koja se bavi izdavaštvom, štampanjem knjiga na Brajevom pismu i snimanjem u audio-formatima – objašnjava Stošić.

Knjige za slepe i slabovide kod nas su se štampale i mnogo ranije. Neke od njih nastale su za vreme Prvog svetskog rata. Kada su naši oslepeli ratnici bili na oporavku u Bizerti u Tunisu, objašnjava Stošić, kralj Aleksandar zadužio je Veljka Ramadanovića da ih rehabilituje. Tu je nastala i prva škola za slepe i štampani su prvi udžbenici za njih.

Za te knjige, dodaje on, Ramadanović je koristio limenke od gasa. Šilom i čekićem na njima je ukucavao Brajevu azbuku i tako je nastao bukvar „Moje prvo radovanje”.

Danas je savremena tehnologija olakšala stvaranje publikacija namenjenih slepima. Savez ima dva Brajeva štampača, a angažuje i spikere za audio-knjige. Da svoje delo približe slepima tako što će ga pročitati i snimiti, javljaju se i brojni književnici, a rado pomažu i poznati glumci.

Da bi prilagođavanje tuđih autorskih dela išlo bez problema, ova biblioteka se, ističe Jelena Stojanović, sekretar Saveza, zalaže za ratifikaciju Marakeškog sporazuma.

– Reč je o sporazumu potpisanom 2013. godine koji bi nam omogućio i olakšao da knjige bez ikakvih smetnji radimo u različitim formatima. Dokument je potpisan u gradu Marakešu i sve zemlje Evropske unije su po toj konvenciji počele da rade od 1. januara. Potrebno je da se uključe ministarstva kulture i prosvete, kako bi se pripremio predlog zakona o ratifikaciji Marakeškog sporazuma. Od Zavoda za  intelektualnu svojinu dobili smo nagoveštaje da bi to moglo da se desi do kraja godine, ali ne možemo biti sigurni – objašnjava Jelena Stojanović i dodaje da Srbija ima dobar pravni okvir i da u postojećem Zakonu o autorskim pravima postoji član po kome se knjige mogu prilagođavati u adekvatne formate osobama sa invaliditetom.

Knjige su ranije najpre snimane na magnetofonskim trakama, a kasnije i na kasetama. U ovo digitalno doba to je potpuno prevaziđeno, ali je ogroman broj publikacija ostao u tom formatu.

– Već nekoliko godina smo u procesu digitalizacije knjižnog fonda koji je na trakama i kasetama u em-pe tri formatu. Gotovo dve trećine knjiga je digitalizovano, ali zbog obima posla to će sigurno trajati još nekoliko godina. Kada sve bude završeno, i mi ćemo biti u trendu sa bibliotekama u svetu – ističe Stošić i dodaje da biblioteka u svom radu ima podršku ministarstava kulture, rada, prosvete i pravde.

U biblioteci, inače najvećoj na Balkanu, radi petoro ljudi koji, nažalost, nemaju rešen radni status zbog toga što se ova ustanova finansira iz projekata. Bibliotekari korisnicima šalju knjige poštom, a na adrese čitača koji stanuju u Beogradu dostavlja ih specijalni automobil „bibliobus”. Deset godina je star, ali još radi i dva puta sedmično obraduje slepe i slabovide ljubitelje knjiga – nedeljno se tako razveze oko četrdesetak naslova. Za takav posao nije moguće koristiti običan auto jer knjige na Brajevom pismu prilično su velike – jedna strana obične, videće knjige, staje na čak četiri Brajeve strane.

Radi se i na razvijanju onlajn biblioteke što znači da postoje i audio-knjige koje čitalac može preuzeti sa interneta. Za to mu je potrebna samo šifra. Ta izdanja su malo drugačija od onih koja se mogu nabaviti u biblioteci – sadržaj u njima snima se pomoću govornih mašina, dok one koje se pozajmljuju u Jevrejskoj ulici snimaju spikeri.

Objavljeno: 28. 02. 2019.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Ana Vuković