Plemenita misija braće Ribać

Dvojica bivših bokserskih šampiona aktivna u programu namenjenom deci sa posebnim potrebama. Ivan i Dejan, u svom trening centru, rade sa 30 mališana, dolaze im i osobe sa invaliditetom.

Bivši srpski reprezentativac u boksu, danas borac protiv krijumčara i kriminalaca, već godinama je u velikoj humanitarnoj misiji. Deo svog slobodnog vremena, kojeg ima veoma malo, posvetio je i deci s posebnim potrebama. U tome mu pomaže i brat. Priča o braći Ribać, nekada vrhunskim sportistima, sve je samo ne obična!

Zahvaljujući podršci gradskih vlasti, dvojica bivših bokserskih šampiona, Ivan i Dejan, uspeli su da obezbede odgovarajući prostor za trening centar „Braća Ribać“, gde se aktivno sprovodi i program namenjen deci sa posebnim potrebama.

– Značajan deo aktivnosti centra usmeren je ka osobama sa posebnim potrebama, gde pomažemo rad Udruženja FROM i „Dečije srce“ – navodi Ivan Ribać. – Imamo trenutno 30 mališana koji treniraju, a dolaze nam i osobe sa invaliditetom.

Trenutno su angažovani na projektu „Ohrabrimo let“ pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i opštine Vračar. Dva puta nedeljno, po nekoliko sati, sa tom ugroženom grupom u ovom Centru rade timovi stručnjaka, a u sklopu projekta je obezbeđeno i psihološko savetovalište za roditelje.

Sami dovoze i odvoze mališane, tako da roditelji mogu barem tih nekoliko sati da se posvete preostalim obavezama.

– Teško je zamisliti život roditelja sa ovakvom decom – ističe Ribać. – To su ljudi koji svaki minut posvećuju brizi za dete koje nije sposobno za samostalan život. Njima je ovakav program nasušna potreba i jedina mogućnost da obave neke najjednostavnije stvari, poput odlaska na pijacu ili u radnju. Nama, koji nismo u takvoj situaciji, to deluje nestvarno.

Pored dece sa posebnim potrebama, ovde treniraju i rekreativci koji žele da poboljšaju kondiciju i unaprede zdravlje. Tu je i „Školica sporta“ čiji osnovni program su dva treninga nedeljno, od po 60 minuta, koji su usmereni na razvoj motoričkih sposobnosti dece, njihove koordinacije, agilnosti, okretnosti i ravnoteže.

KLINCI – budući bokserski šampioni ovde mogu da dostignu zavidan nivo veštine neophodne za buduće susrete u ringu, ali je osnovna ideja ipak usmeravanje mladih ka sportu i zdravom načinu života.

– Bolje da vežbaju i druže se nego da su na ulici – navodi Ivan Ribać.

Ribaća je oduvek vukla želja da pomogne najnemoćnijima i najranjivijima. Sa bratom Dejanom, takođe poznatim bokserskim reprezentativcem, osnovao je Udruženje za ljubitelje borilačkih sportova, čiji je cilj da deca, omladina, ali i osobe sa posebnim potrebama, uživaju i zavole sport.

– Bila je to zajednička odluka – navodi ovaj carinik. – Želeli smo da na neki način ostanemo u ovom sportu i da vratimo društvu sve ono što smo dobili od boksa. Suštinski cilj svih sportova kojima se bavimo u našem centru je da mlade usmerimo ka sportskim i plemenitim ciljevima, da utičemo na njih da krenu pravim putem i postanu dobri ljudi.

Nisu samo amateri ti koji dolaze u ovaj klub. Ovde trenira i jedan od najboljih srpskih boksera današnjice – Đorđe Bujišić, od koga se tek očekuju vrhunski rezultati.

– Moj moto je da uspeh obavezuje i da život nije samo nizanje ličnih uspeha – kaže Ivan Ribać. – Najvažnije je biti i ostati čovek. 

USPON U KARIJERI

U UPRAVI carine Ribać je napredovao korak po korak. Danas je pomoćnik direktora u Sektoru za ljudske resurse i opšte poslove. Sve ove godine najviše se borio protiv krijumčara. Predvodio je ekipu koja se danonoćno borila sa organizovanim kriminalnim bandama, ali i švercerima svih fela – od basnoslovnog nakita do retkih ptica i ljudi.

– Kao dugogodišnjem profesionalnom sportisti, uvek mi je cilj da dobro pobedi – kaže Ribać. – Nije bitno da li je to suparnik u ringu ili okoreli kriminalac. Pristup je isti i nema uzmicanja. Borba do kraja. Podizanje ruke ili stavljanje lisica.

OSTAVIO BOKS ZBOG POVREDE

Kada je zbog ozbiljne povrede ruke Ivan Ribać pre 12 godina morao da profesionalne rukavice okači o klin, nije mu bilo lako. Tada se zaposlio u Upravi carina, gde se svakodnevno suočavao sa novim izazovima – sprečavanju prekograničnog kriminala. – Sa Prvenstva Evrope u Puli 2004. godine, posle pobede nad viceolimpijskim šampionom Rudolfom Krajom iz Češke i svetskim prvakom Džon Dovijem iz Francuske, vratio sam se sa slomljenom rukom – kroz setu priča Ribać, prisećajući se profesionalnih uspeha. – Lekari su mi rekli da je nemoguće da nastavim profesionalno bavljenje boksom. Nisam dozvolio da me to obeshrabri i shvatio sam da moram što pre da angažujem svoj potencijal kako ne bih potonuo.

Objavljeno: 24. 2. 2019.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: Zagorka Uskoković