ИНТЕРВЈУ Борислава Перић Ранковић, олимпијска, светска и европска шампионка
У богатој спортској каријери Борислава Перић Ранковић српска стонотениска репрезентативка особа са инвалидитетом освојила је све што се освојити може.
У богатој спортској каријери Борислава Перић Ранковић српска стонотениска репрезентативка особа са инвалидитетом освојила је све што се освојити може.
Вишеструка је европска шампионка, светска појединачно и екипно и златна параолимпијка. Има 22 одличја са најзначајнијих такмичења, али јој мотива не недостаје да их и убудуће осваја. И мада је планирала да полако завршава спортску каријеру, Беба, како од милоште зову ову јаку жену пријатељи и познаници, ипак ће се и даље такмичити. Жели да достигне свогу узора, тренера и селектора Златка Кеслера, који је у богатој нисци нанизао чак 26 медаља. Ове године је освојила светску појединачну круну, која јој је недостајала у богатој ризници, и за то добила и прегршт награда, међу којима специјално признање Спортског савеза Србије, заједно са фудбалском легендом Драганом Џајићем, Вихор за најбољу спортискињу са инвалидитетом у АП Војводина и специјалну награду „Дневника“.
„Д“Шта за вас значе све ове награде и да ли се уложени труд исплатио?
– Труд се увек исплати, а награде на крају године само су показатељ да смо радили како треба. Награде су круна сезоне, уједно и обавеза за следећу и да и у наредном периоду морамо да наставимо истим темпом, јер јавност не признаје нешто мање – каже Борислава Перић Ранковић за „Дневник“.
„Д“Да ли си се потајно надала да ћеш једног дана постићи овакав успех?
– Ни у једном тренутку нисам размишљала да је то могуће. Наиме, 2015. године сам проглашена за најбољу стонотенисерку са инвалидитетом на планети и некако сам мислила да ће ме та награда успавати и да ми неће дати елан за сва будућа признања и будуће медаље. Али, то се није догодило, та 2015. била је само увертира за све ово што је следило. Како сам ове године рекла у многим интервјуима, мислила сам да најавим повлачење, али нећу тако лако да препустим трон, па ће ривали морати добро да се спреме за наредне окршаје.
*Д* Ваш клуб Спин се из Рија са Параолимпијских игара вратио са четири медаље. Колико ће бити тешко поновити тај успех?
– У Рију су се поклопиле коцкице и такмичари Спина су освојили чак четири медаље. Прелеп резултат и огроман мотив за нас у наредном периоду, јер сви очекују да се тај успех понови, ако не и побољша. Неће нам бити лако у Токију, конкуренција је изузетна, али се надамо да ћемо уз помоћ селектора и тренера успети да темпирамо форму и да евентуално направимо нови подвиг. Да наставимо традицију, то ћемо се свакако потрудити.
„Д“ Промењене су квалификације за Токио.
– Да, 2019. године морамо да одрадимо четири турнира (нибитно која) и један континентални. Уколико не одемо на континентални турнир, онда морамо да одемо на неки турнир ван Европе, што изискује додатна средства. Надамо се да ћемо на ЕП успети то да одрадимо, тако да се нећемо излагати новим трошковима. Сви знамо да су средства која добијамо лепа, али се увек трудимо да нас такмичења и припреме коштају што мање. Овим путем се захваљујемо спонзорима на свему.Ту мислим на Енерготехнику Јужну Бачку, на Покрајински секретаријат за спорт и омладину, Град Нови Сад и на градоначелника Милоша Вучевића, као и на ПОКС који прима средства од МОС-а.
„Д“ Пета европска титула стигла је 2017. и екипно светско злато.
– Успела сам 2017. да се окитим са чак три злата, од тога два екипна и једно појединачно. Први пут се указала таква прилика, успела сам да је искористим. Следеће године нас очекује Европско појединачно и екипно првенство, где бранимо шест медаља. Неће нам бити лако да поновимо резултат из 2017, али надам се да ћемо добро темпирати форму и да ћемо успети да остваримо приближан резулатт, ако не и бољи.
„Д“ Освојили сте светску титулу која вам је недостајала.
– Имала сам до овог злата две светске бронзе. Пре одлска на такмичење у себи сам молила Бога да освојим бар неку медаљу, ни не слутећи да може овако нешто да се деси. Морам да признам да је светска медаља некако најсјајнија, с обзиром да се интонирала химна Србије, а на степеницама ниже биле су Кинескиње, што је заиста нешто посебно и у овом спорту ретко. Победити Кинескиње у њиховом националном спорту је фантастичан успех.
„Д“ Ниска од 22 медаље се наставља.
– Сви су ме питали шта ми је следећи мотив, вероватно је то да достигнем Кеслерових 26 медаља, али многи су ми рекли да би било лепо да се тај број заокружи. Без обзира на све, трудићу се да постигнем резултат који је Златко Кеслер направио и да оставим домаћи задатак за све будуће генерације које долазе после мене – казала је Беба.
Г. Маленовић
Objavljeno: 31. 12. 2018.
Izvor: www.danas.rs
Autor: G. Malenović