Тактилне стазе у лошем стању, потребно још звучних семафора

У Новом Саду постоји велик број слепих и слабовидих људи, међу њима има високообразованих, необразованих, талентованих, неталентованих, младих и старих, и сви они чине једну целу популацију.

Како су нам рекли у Градској организацији слепих већина њих је незапослена, пошто је послодавцима скупо да прилагоде радно место за слепу особу, а и присутан је проблем недостатка персоналних асистената, без којих они не могу да се крећу по непознатим просторима.

Слепи углавном нерадо напуштају свој дом и немају богат социјални живот. Већина указује на то да град није у потпуности прилагођен њиховим потребама, да су тактилне стазе у лошем стању, да не постоји довољан број звучних семафора, те да су суочени са бројним препрекама које им онемогућавају слободан пролаз.

– Ја се крећем уз помоћ видећег водича – каже за „Дневник“ слепи студент енглеског језика Демир Ајвази. – У потпутности подржавам самостално кретање, које није лако, јер се често слепима дешава да наиђу на, рецимо, паркиране аутомобиле, тамо где им није место, као и друге препреке.

Студенткиња психологије Сузана Ристанић потврђује наводе већине слепих о томе са којим тешкоћама се  сусрећу приликом кретања кроз град. Напомиње  да је због непрописно паркираних возила често приморана да силази на пут, како би што безбедније прешла улицу. Додаје да активно користи бели штап већ неколико година и сматра да Нови Сад није у потпуности прилагођен особама оштећеног вида.

Град Нови Сад, преко Градске управа за грађевинско земљиште и инвестиције, спроводи активности како би окружење учинило приступачним свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости и осигурало несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад.

– Вођени таквом идејом, кроз реализацију Програма одржавања објеката путне привреде, водимо рачуна и о особама са инвалидитетом и приликом санације тротоара и коловоза изводимо и обарање ивичњака како би окружење било што приступачније лицима са посебним потребама – наводи се у саопштењу Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције. – Тако је свака улица или раскрсница „новијег датума“ приступачна, односно ивичњаци су оборени целом ширином пешачког прелаза, подна сигнализација за слепе и слабовиде исправно је постављена са тактилним стазама водиљама и тактилним пољима безбедности.

Град Нови Сад остварио је и помак што се тиче прилагођавања услова простора града лицима са посебним потребама. Рељефно – тактилна мапа, намењена слепим и слабовидим лицима, постављена је у центру града, тачније на Тргу слободе. Мапа је израђена у 3Д технологији са светлосним и звучним ефектима, у облику круга, елипсе и правоугаоника, одговарајућих димензија како би корисници могли да претражују по њој. Садржај мапе представља уже градско језгро с наглашеним кључним комуникационим тачкама и са установама од јавног значаја, пешачким зонама и саобраћајницама.

Од 2014. године до данас постављени су звучни уређаји за слепа и слабовида лица на око 30 семафора. Такође, сваки нови семафор који се поставља на територији Града, обавезно садржи и звучни уређај, а приликом набавке узимају се уређаји који имају два тастера, од којих је један тзв. локатор, који наводи корисника до места где се налази, а други којим се активира звучни сигнал као знак да је прелазак преко коловоза безбедан. Опрема садржи и дисплеје за одбројавање појединог сигнала, односно црвеног и зеленог светла, како би старијим и особама са потешкоћама у ходу, такође било олакшано кретање преко пешачких прелаза. У плану је то да се на исти начин опреме сви семафори у центру града, као и на местима са интензивним пешачким токовима.

– С активностима на остваривању принципа приступачног окружења у нашем граду наставићемо и даље, наравно у сарадњи са Удружењем слепих и слабовидих лица, као и са другим удружењима која се залажу да својим члановима са инвалидитетом обезбеде лакше, лагодније и безбедније кретање и боравак у нашем граду – истичу у Градској управи за грађевинско земљиште и инвестиције.

Недостаје инклузивна свест

Наставница у СОШО „Милан Петровић” Снежана Николић каже да се она, као особа оштећеног вида, која активно користи бели штап, сусреће са бројним недаћама у свакодневном животу, а посебно када иде по граду.

– Постављене тактилне стазе никуда не воде и нису употребљиве због кафића који постављају баште на њима. Сматрам да свест друштва о томе шта су тактилне стазе и како оне треба да изгледају није на високом нивоу. Стално се говори о инклузивном друштву, али требало би да постоји и инклузивна свест – наглашава Снежана Николић.

Милица Ћирић

Objavljeno: 05. 01. 2019.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Milica Ćirić