Audio-knjiga „Svet oko nas” za slepe i slabovide

Dvanaest glumaca pripoveda isto toliko priča srpskih pisaca.

Novi Sad – Mladi glumci i studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu s klase profesora Borisa Isakovića pozajmili su svoje glasove slabovidima i slepima, za koje su čitali i snimili audio-knjigu „Svet oko nas”. Bio je to, kažu, izazov, i profesionalni i ljudski.

Njih 12 pripovedalo je 12 priča savremenih srpskih pisaca: od Davida Albaharija, Vide Ognjenović, Mihajla Pantića, pa do Vladimira Tasića iz mlađe književne generacije. U ovoj antologiji iz uređivačke ruke Gojka Božovića, glavni junaci priča su gradovi.

Ovi gradovi, po rečima urednika, sloj po sloj se otvaraju mimo svake turističke fascinacije, neki su već upisani na mapu srpskog pripovedanja, poput Beča, Venecije, Trsta, Pariza, drugi su manje poznata lica Minhena ili Bukurešta, a prvi put se na toj mapi pojavljuje Oksford, u kome je Tasić studirao, ili Rejkjavik, iz priče Vladislava Bajca.

„Nama je čast što smo kroz ovakav projekat imali priliku da se razvijamo, učimo, postavimo sebi neke nove izazove i da kroz njih napredujemo kao glumci, a čini mi se pomalo uvek i kao ljudi”, kaže mlada glumica Milica Šećerov. „Srećan sam što smo uradili tu dobru stvar”, kaže student četvrte godine glume Dejan Maksimović.

Audio-knjiga je snimana letos u Biblioteci Saveza slepih Vojvodine „Mr Omer Marinkov”, a posle Sajma knjiga u Beogradu, njeni izdavači „Arhipelag” i Fondacija „Fibi” za podršku slabovidima i slepima, u utorak su je u Novom Sadu predstavili na Akademiji umetnosti.

Šef Katedre za glumu profesor Predrag Momčilović pohvalio je studente da su uradili sjajnu stvar, kroz svoj talenat i angažman, a kolegama su, smatra, visoko podigli lestvicu.

„Prvi koraci u glumi nisu vezani samo za daske. Mi ovde, osim hodanja, s našim studentima pokušavamo da uradimo još neke druge korake – kroz glas, neki audio-prostor, i kroz sliku, pošto na trećoj i četvrtoj godini imamo glumu u medijima. Međutim, ono što mi njih spremamo, a oni to i rade van ovog prostora, jeste da se odazivaju nekim izazovima”, napominje.

Pričajući o tome kako je u Novom Sadu nastala ova audio-knjiga i da to nije bilo samo „sedi, čitaj”, Nevena Jovanović iz Fondacije „Fibi” i pokretač projekta kazala je da kruži priča da tu na akademiji ima talentovane dece. U Beogradu, dodaje, malo su „povlašćenija”.

„Rad u biblioteci nije bio nimalo lak zato što su uslovi prilično loši”, ukazala je Jovanovićeva, objašnjavajući da su glumcima nedostajale slušalice, da su „crkavale” bubice i zvučne kartice i da je zato i po četiri sata čitana jedna priča, ali da su inženjeri i cela ekipa bili predani poslu.

„Glumcima sam skrenula pažnju, što oni i sami znaju i insistirali su na tome, da nam je jedino ’oružje’ da se fokusiramo na akcente, dikciju, dobru interpukciju, lepe bravure, na majstorsko čitanje. Nije bilo preglumljavanja, nije bilo glumatanja”, kaže Nevena Jovanović.

Biblioteka Saveza slepih Vojvodine postoji 40 godina i, po rečima njenog rukovodioca Jasne Negovanović, gotovo sve to vreme, neprestano radi na tome da sama stvori svoj fond audio-knjiga.

„Za našu mrežu korisnika, ono što je za neke druge ljude izbor, jedina je mogućnost, pa moramo da istaknemo problem stalne knjiške nestašice, nedostatka knjiga u formatima koji su pogodni za ljude s invaliditetom”, kazala je Negovanovićeva.

Njeni korisnici, pre svega, jesu slepi i slabovidi, ali se knjige iznajmljuju i za druge koji zbog raznih zdravstvenih problema imaju problem sa čitanjem, kao što su nepokretni, osobe sa kognitivnim, neurološkim, psihološkim problemima…

Objavljeno: 28. 11. 2018.

Izvor: www.politika.rs