Svaka deseta osoba korisnik centra za socijalni rad

U poslednjih pet godina za 100.000 se povećao broj onih koji su zatražili pomoć i sebi olakšali život, tako da je lani ta brojka narasla na 724.411 korisnika.

Skoro svaka deseta osoba u našoj zemlji korisnik je centra za socijalni rad, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, što znači da je tokom prethodne godine na evidenciji ovih ustanova ukupno bilo 735.330 osoba.

Najveći broj odraslih korisnika (61 odsto) pripada grupaciji materijalno ugroženih osoba, a osobe sa invaliditetom su druga grupa korisnika po brojnosti u centrima za socijalni rad (12 odsto).

Studija Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuje da najveći broj mališana koji se nalaze na evidenciji centara za socijalni rad čine materijalno ugrožena deca, kao i da je broj maloletnih korisnika centara za socijalni rad za tri odsto veći u odnosu na 2016. godinu.

Deca čiji se roditelji spore oko roditeljskog prava su sledeća kategorija po zastupljenosti na evidenciji centara za socijalni rad – takvih je oko 13 procenata.

Analiza Zavoda za socijalnu zaštitu takođe pokazuje da polovina korisnika centara za socijalni rad pripada radno aktivnoj populaciji, svaki treći korisnik je dete, svaki šesti je stariji od 65 godine, a gotovo svaki deseti je uzrasta od 18 do 25 godina.

Zabrinjava podatak da je u prethodnih pet godina broj korisnika centara za socijalni rad povećan gotovo za 100.000 osoba – tokom 2013. godine Republički zavod za socijalnu zaštitu evidentirao je 654.558 korisnika centara za socijalni rad, godinu dana kasnije taj broj se povećao na 682.172 osobe, da bi 2015. godine 697.428 osoba bilo registrovano na evidenciji ovih socijalnih ustanova.

Tokom 2016. godine centri za socijalni rad imali su registrovanih 724.411 korisnika, a poslednjeg dana ove godine znaćemo za koliko se broj korisnika socijalnih ustanova povećao tokom 2018. godine.

O teškom materijalnom stanju naših sugrađana svedoči i statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja govori da skoro svaka jedanaesta osoba u našoj zemlji prima neku vrstu socijalne pomoći. Novčanu socijalnu pomoć prima 230.766 osoba, odnosno 94.945 porodica, dodatak za pomoć i negu drugog lica koristi 51.704 osoba, a dečji dodatak prima 310.961 mališan.

Porast broja korisnika centara za socijalni rad ne treba da čudi ako se ima na umu da najnoviji podaci statističkog biroa Evropske unije Evrostata svedoče da je svaki četvrti stanovnik Srbije u riziku od siromaštva.

To u prevodu znači da oko pola miliona stanovnika naše zemlje nije u stanju da zadovolji egzistencijalne potrebe i mesečno preživljava sa 12.000 dinara. U najvećem riziku od siromaštva nalaze se deca i mladi, nezaposlene osobe, kao i stanovnici ruralnih oblasti.

Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, a polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak u iznosu do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva.

Svaki osmi stanovnik Srbije ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana. Istraživanje o subjektivnom osećaju siromaštva takođe je upozorilo da oko 60 odsto naših sugrađana živi teško ili veoma teško. Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako.

Mreža organizacija za decu Srbije upozorava da je oko 400.000 mališana u Srbiji u riziku od siromaštva, a beogradska kancelarija Unicefa podseća da je svako treće dete u riziku od siromaštva. Prevedeno sa jezika statistike, to, između ostalog, znači da trećina roditelja u Srbiji ne može svom detetu da priušti čak ni jednu knjigu.

Objavljeno: 31.10.2018.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Katarina Đorđević