Babušnica: Posao za osobe sa lakšim invaliditetom

Ženski centar koji predvodi Karolina Stamenković, uspešno je realizovao projekat pod nazivom „Zelena nada“ – vredan oko 5.000 dolara.

Ovo, praktično, znači da je pet žena sa invaliditetom, koje mogu da obavljaju lakše poslove – dobilo isto toliko plastenika i uputstava za rad u ovoj vrsti proizvodnje zdrave hrane.

– Uslov za dobijanje plastenika je bilo i registrovano poljoprivredno domaćinstvo, ali i to da je konkretna osoba korisnik socijalne pomoći koji se nalazi u evidenciji lokalne Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Kompletnu obuku za rad u plastenicima je, inače, prošlo ukupno 15 žena, ali smo zasad uspeli da obezbedimo novac za nabavku pet plastenika, pa smo obradovali kandidatkinje iz udaljenih sela. Cilj nam je održivost projekta i, naravno, njegovo širenje – ističe Karolina Stamenković.

Kaže i da im je – osim toga što će osobe sa lakšim invaliditetom proizvoditi voće i povrće bez pesticida i herbicida – namera da domaćinstva koja su dobila plastenike budu svojevrstan primer za ugled svima onima koji su i sami u stanju da otpočnu ovakvu delatnost na posnoj lužničkoj zemlji.

– Organski proizvedene namirnice valja preraditi u sokove, džemove, pekmeze, kompote, čajeve… Što je viši stepen prerade, to je veća i zarada, jer se najmanje isplati na pijacu iznositi sirovo voće i povrće. Zato planiramo da pokrenemo takozvanu slatku i slanu liniju, odnosno proizvode koji će zadovoljiti svačije potrebe jer će koristiti samo tradicionalne metode prerade, poput pasterizacije bez konzervansa, salicila i drugih hemikalija – objašnjava Karolina Stamenković, i naglašava da će u jednom od novih plastenika, prema granici sa Bugarskom, već za nekoliko dana početi berba boranije.

Inače, plastenička proizvodnja je u babušničkom kraju još u povoju. Zahvaljujući preduzimljivom Ženskom centru, stvari se pomeraju nabolje, tim pre što su sve „jače“ pijace od Babušnice daleko, pa se zdrava planinska hrana može kupiti po bagatelnim cenama. Štaviše, u mnogim krajevima opštine nisu ni čuli za organsku proizvodnju, kojom se inače tradicionalno bave decenijama, pa i vekovima unazad, s obzirom na to da je ona ovde jedini vid proizvodnje.

Objavljeno: 31. 10. 2017.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: V. Ćirić