Ђорђевић и Вучевић у „ДЕС-у“: Више запошљавати особе са инвалидитетом
Новосадска компанија ДЕС, која има статус предузећа од друштвеног интереса, током претходних деценија је претрпела разноразне турбуленције којима се ускоро назире крај…
Новосадска компанија ДЕС, која има статус предузећа од друштвеног интереса, током претходних деценија је претрпела разноразне турбуленције којима се ускоро назире крај, најавили су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић током посете.
Реч је о фирми која рехабилитује, оспособљава за рад и запошљава особе с инвалидитетом у секторима за метал, рекламе, ентеријер и текстил, и која од непуних 200 запослених има 60 одсто радника с инвалидитетом, претежно оних с оштећеним слухом.
„Та фирма показује добар однос који држава има с Градом Новим Садом“, рекао је министар Ђорђевић.
„Желимо да постоји више оваквих компанија, односно да што више особа с инвалидитетом добије посао. ДЕС је некада био у врло лошем стању, али сада показује знаке побољшања и верујем да ће врло брзо потпуно стати на своје ноге.“
Идеја је да се кроз транспарентне субвенције помогне ДЕС-у, као и да буде што више новца у те сврхе да би били у могућности да наставе да запошљавају особе с инвалидитетом и тиме докажу да су и они равноправни грађани. Да би дало лични пример, Министарство је у протеклих 120 дана у оквиру своје институције запослило три особе с инвалидитетом, истакао је Ђорђевић.
Слаба плата, јака солидарност
Иако се плате редовно исплаћују, оне су углавном нешто веће од минималца, што свакако да не иде у прилог запосленима. Ипак, задовољни што имају прилику да раде, задржавају се у ДЕС-у у нади да ће доћи боља времена.
„Да има више посла, била би и већа плата“, каже Јовица Трбојевић који се води као прогнано лице, а који се у ДЕС-у запослио 2006. године, сада има 65 година и нема могућности да нађе неки други посао.
„Ја сам економиста по занимању, али сам прихватио да будем бравар да бих догурао до пензије. Због ратова сам изгубио 17 година радног стажа.“
Запослени вредно раде и лепо се међусобно друже. Они који немају никакву врсту инвалидитета, из солидарности науче језик глувонемих да би олакшали међусобну комуникацију и сарадњу.
„Фантастични су радници“, задовољан је Душан Теодоровић, који и након 11 година рада у ДЕС-у и даље учи знаковни језик.
„Није добро што су плате мале па многима и не одговара да се овде запосле. Ипак, они који дођу да раде овде, буду упорни.“
„Град Нови Сад је конвертовао своја потраживања у капитал ДЕС-а и на тај начин га подстакао да настави да ради“, истакао је градоначелник Милош Вучевић, и додао да функционисање те компаније није само економско питање већ и питање социјално одговорне политике.
„Данашња посета је позив и апел свима онима који имају могућности да у оквиру законских решења ангажују новосадски ДЕС за послове који могу да раде. Видели сте да одговорно раде своје послове. Чека нас тешка борба јер није лако издржати, тржиште је неумољиво. Имате и несолидаран однос према људима који заслужују да имају подршку, али ако држава стане и каже да је наша политичка одлука да сва предузећа морају имати подршку, онда је то нешто што гарантује да ће се успети и издржати. Немамо временску машину да се вратимо уназад, али можемо да гледамо у будућност и шта је оно што можемо урадити и како људима да помогнемо.“
Према речима генералног директора ДЕС-а Бранислава Костадиновића ова компанија спада међу најстарија и највећа предузећа у Србији.
„Без помоћи државе тешко да би опстало на тржишту. Суштина приче је што код нас ради 60 одсто особа с инвалидитетом. То су дивни људи, висококвалификовани, међутим, немогуће је од такве структуре запослених очекивати продуктивност на нивоу осталих предузећа, зато нам је потребна помоћ државе. Налазимо се у тешком периоду године, када сва предузећа подвлаче црту када је у питању јавни сектор и припремају се нове набавке за следећу годину. Ипак, успели смо да закључимо неколико нових уговора и имамо наговештаје да ћемо следеће године изаћи из кризе“, каже Бранислав Костадиновић.
Л. Радловачки
Фото: С. Шушњевић
Objavljeno: 31. 10. 2017.
Izvor: www.dnevnik.rs
Autor: L. Radlovački