Pred slepim pijanistom blistava karijera

Apatin – Dvadesettrogodišnji Uglješa Brkljač iz Apatina, nekadašnji učenik generacije Osnovne i Muzičke škole, sada je jedan od najboljih studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu i asistent na glavnom predmetu klavir, a svojoj okolini poznat po tome što je jedini mladi slepi srpski pijanista pred kojim je blistava karijera. Do sada su ga zapazili čuveni svetski muzički umetnici, kao što su prof. Kemal Gekić, Arba Valdme, Jevgenij Starodubčev, Žak Ruvije i drugi, koji su ga pozvali na studije u inostranstvo.

Uglejša nikada nije video klavir, jer je slep od rođenja. Neukrotiva želja da sluhom i dodirom oseti muziku, pomogla mu je da prevaziđe predrasude okoline koje su obeležile njegovo detinjstvo.

Razlikovao se od svojih vršnjaka, na drugačiji način je doživljavao svet oko sebe, jer je mogao samo da ga oseti. Ipak, sa trinaest godina već je imao prvi solistički koncert, dok je nešto kasnije bio jedini predstavnik Srbije u Rusiji, gde je nastupao u čuvenom Boljšoj Teatru.

„Tokom školovanja postojali su problemi, jer sa roditeljima nisam imao mogućnosti da se informišem o svim specifičnostima invaliditeta koji imam, u smislu redovnog školovanja. Zahvaljujući svojim roditeljima imao sam sve uslove da idem u redovnu školu. Kada pogledam iza sebe, pamtim samo lepo. Prvi klavir kupili su mi roditelji, dok je Akademija pružila maksimalnu podršku da razvijam svoj talenat. Mnogo vežbam svakog dana, jer želim da budem što uspešniji u karijeri koja je ispred mene“, kaže Uglješa.

Majka Gordana i otac Mitke nabavili su prvu pisaću mašinu i kod kuće savladavali Brajevu azbuku, jer je njihov sin bio jedini slepi učenik redovne škole. Umesto slova napisanih na tabli, na Uglješinom papiru ređale su se tačkice.

„Nabavka literature na Brajevom pismu za redovno školsko obrazovanje Uglješe bila je velika misija. Snalazili smo se na razne načine da nabavimo knjige, a sa druge strane svakodnevno smo mu čitali lekcije i sa njim radili, a on je učio. Nije mi bilo teško, jer sam imala cilj pred sobom da zajedno možemo savladati sve teškoće. Sve prepreke i predrasude na koje smo nailazili mi smo ih savladavali. U tim momentima roditelj je ključna uloga i na njemu je da bude jak i uz svoje dete, a to je pokretač i stimulans za dalje. Bilo je loših iskustava koje sam rešavala snagom volje i ciljem pred sobom. Da bih se posvetila svom sinu dala sam otkaz i ako sam imala stalan posao, jer sam želela da moj sin uspe, imao je sve predispozicije i zahvaljujući tome ponosna sam majka“, ističe Gordana.

„Tada u Apatinu niko nije znao Brajevo pismo, pa smo sami uzeli knjigu o metodologiji i zajedno sa sinom učili pismo. Najteži momenat u životu je bilo saznanje da je moj sin slep i da nikada neće progledati. Vreme leči sve, a sada sam ponosan što je moj sin uspešan pijanista bez obzira na hendikep“, napominje otac Mitke.

Nagrada na međunarodnim i domaćim takmičenjima ima više nego godina, a najviše voli da sluša i svira Mocarta, Baha, Šopena, Betovena…

„Od početka imam svoj cilj prema kome idem i trudim se da me ništa ne spreči na tom putu. Muzika je za mene život, ono za čega živim i čemu se dajem i verujem da ću uspeti“, ističe Uglješa.

Muzika je za Uglješu spas, „hrana i voda, ona je njegov svet koji deli sa nama, dok on nikada neće videti naš. Muzikom je pobedio sve životne demone, ali to nije kraj, već za ovog mladića samo prozor u budući svet.

Objavljeno: 18. 08. 2017.

Izvor: www.rtv.rs

Autor: Vesna Milanović Simičić

– Uglješa Brkljač – Isidor Bajić Piano Memorial, the first round

https://www.youtube.com/watch?v=7M4-gDHdaLY