Iako je vezana za kolica Emina iz Kaknja ne zna za prepreke: Nekome je posao razlog da bude mrzovoljan kad ustane, meni je to najveći uspeh

Emina Mujanović ima 23 godine i živi u Kalesiji. Iako je završila samo osnovnu školu, iza sebe ima tri objavljene knjige. Bila bi to još jedna priča žene koja je našla snage da se izdigne iznad proseka društva u BiH, da  nema još nekoliko detalja. Emina ima distrofiju mišića i koristi kolica. Prepreke koje je savladala u tim okolnostima dobijaju sasvim drugu dimenziju.

– Kad sam krenula u osnovnu školu, moj otežan hod se počeo sve više primećivati, kao i zaostajanje za vršnjacima. Nakon provedenih ispitivanja, postavljena mi je dijagnoza najtežeg oblika mišićne distrofije. Sa svega deset godina počinjem koristiti kolica, a borba koja je počela u tom periodu i dan danas traje – počinje priču Emina za Buku.

Po završetku škole, nailazi na zatvorena vrata za dalje obrazovanje. U školu ne može jer arhitektonske prepreke, ni ona, ni porodica koja joj pruža podršku, ne mogu savladati.

Mnogo teže ide sa predrasudama, koje za gotovo deceniju usporavaju njene snove.

– Osnovnu školu sam pohađala sve dok sam hodala, uz mnoga izrugivanja, maltretiranja od svojih školskih prijatelja i nastavnika. Školovanje nisam mogla nastaviti kada sam počela koristiti kolica, nisu me hteli primiti u moj razred. Moja porodica i ja smo se izborili da ponovo krenem u školu i da završim osnovno obavezno školovanje. Imala sam želju da upišem i srednju školu, jer za mene, kao ni za svu drugu decu nije postojala opcija da ne idem dalje u školu. Nažalost, to mi nije omogućeno – uprava škole i profesori nisu imali sluha da me prihvate. I tako ostajem na osnovnom obrazovanju, što sad želim promeniti – kaže ona.

Uporedo sa nedostatkom formalnog obrazovanja, raste želja za pisanjem. Emina je u svoje tri knjige pisala o tome kako vidi život, o predrasudama sa kojima se suočila i snovima koje želi ostvariti. Prve dve knjige već su našle put do svojih čitalaca, treća taj put upravo krči.

– Moj naredni korak je biti još uspešnija književnica, završiti srednju školu i početi razmišljati o fakultetu. Možda će neko reći da želim i planiram previše. Ali, ja sam sama otkrila koliki je moj kapacitet, da mogu uspeti u onome što želim i da rad, trud i zalaganje donose pozitivne rezultate. Verovanje u samog sebe je jedno veliko čudo – ističe ona.

Njeno čudo počelo je u oviru projekta „Jačanje kapaciteta za samostalan život osoba sa invaliditetom“, koji provodi IC Lotos iz Tuzle, u okviru programskih aktivnosti kancelarije MyRight-a u Bosni i Hercegovini. Reč je o projektu koji zagovara i jača lične kapacitete osoba sa invaliditetom, kako bi ostvarile pravo na samostalan život, kao jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih UN Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Uz rad sa samim osobama sa invaliditetom, radi se i sa njihovim porodicama.

S projektom, javila se i ideja o zapošljavanju. Sa njom, i obaveza koju Emina sama sebi diktira – od obrazovanja tražiti i dobiti najviše. Diploma ne znači i znanje, još manje pokazuje uloženi trud u njenom slučaju, ali je dobra stepenica za dalje.

– Pre nešto manje od mesec dana, zaposlena sam u Udruženju građana obolelih od mišićne distrofije Tuzlanskog kantona. Obavljam funkciju veb dizajnera, a u tom smeru planiram dalje školovanje. Današnji nadređeni mi je predložio da apliciramo za sredstva za moje zapošljavanje preko Fonda za profesionalnu rehabilitaciju, što sam, naravno, odmah i sa velikom radošću prihvatila. Nestrpljivo sam iščekivala rezultate, nekako sam sebi objasnila da su šanse 50:50 i da se ne smem razočarati ako ništa od toga ne bude. Mogu reći da se sada osećam jako ispunjenom, korisnijom i produktivnijom. Mnogi nisu mogli verovati da sam dobila posao – objašnjava Emina za Buku.

Tek usput u razgovoru spomene malu tremu koju oseća kad pomisli na školske obaveze. Pauza koju joj je društvo BiH nametnulo ostavila je traga, ali ne dovoljno jakog da od sebe, sopstvenog učešća u društvu i jednakosti odustane.

– Ja svoj maksimum svakim danom pomeram malo više. Nekome je posao razlog da bude mrzovoljan kad ustane ujutro, meni je trenutno najveći uspeh. Posao mi znači jedan novi prozor u svet, dokaz da i osobe sa invaliditetom mogu biti uspešne u svakom segmentu života – ponosno kaže.

Emina priželjkuje i druge uspehe u životu.

– Za nekih par godina, vidim se kao porodičnu ženu koja je ostvarila svoj cilj da bude književnica, supruga i majka – zaključuje naša ona.

S jedne strane, vodila je nametnute bitke. S druge, one koje je sama želela. I u jednim i u drugim, izlazi kao pobednica, jer za drugu opciju i ne zna, piše Buka.

Objavljeno: 03. 07. 2017.

Izvor: www.blic.rs

Izvor: Buka.com