Vrbas: Osobe sa invaliditetom ne mogu da uđu ni u Poštu, pretili tužbom
Osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa socijalnim i fizičkim barijerama, kao i predrasudama u društvu.
Vrbas – Osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa socijalnim i fizičkim barijerama, kao i predrasudama u društvu.
Ne postoji tačna baza podataka koliko osoba sa invaliditetom ima u našoj zemlji, pa takođe ni opština Vrbas ne raspolaže ovim podacima, ali se procenjuje da se radi o 10 odsto od ukupne populacije.
Veliki broj državnih institucija i javnih površina arhitektonski nije prilagođena za osobe sa invaliditetom. Ovi objekti od početka nisu projektovani tako da budu dostupni svima, a ni sada se ne radi dovoljno na njihovom prilagođavanju. Igor Milović iz odeljenja za komunalne i građevinske objekte Opštine Vrbas objašnjava da svaka ustanova za sebe mora da prilagodi pristup svim osobama, bez obzira na vrstu invaliditeta.
„Postoje ljudi sa invaliditetom koji su praktično neprokretni i treba im obezbediti rampe kao pomoć pri ulasku u neki objekat, a postoje i osobe sa invaliditetom koja su slepa ili slabovidna lica. Naš zakon je definisao na jasan način da se rampa ne može postavljati na javnoj površini ako predstavlja prepreku za druga slabovida lica. Osnova svega je da svaka ustanova za sebe mora da obezbedi uslov za osobe sa invaliditetom, kao što su na primer biblioteka, dom zdravlja, apoteka kao i svaka javna ustanova“, objašnjava Milović.
U Vrbasu skoro godinu dana postoji udruženje koje se bori za svoja prava, socijalnu zaštitu i protiv raznih barijera u društvu. Prema rečima osnivača udruženja Dragana Jankovića, ostvarili su saradnju sa lokalnom samoupravom, mnogim udruženjima u njihovoj sredini, ali i dalje nemaju svoje stalne prostorije.
Radimo na poboljšanju života osoba sa invaliditetom, s obzirom na to da u Vrbasu do sada nije postojalo ni jedno udruženje tog tipa. Naišli smo na gomilu problema koje vremenom pokušavamo da rešimo. Što se tiče lokalne samouprave, odobrena su nam sredstva od 150.000 dinara na ime projekta ‘aktivni i jednaki’ i ta sredstva očekujemo u toku godine. Prostorije nam još nisu obezbeđene, trenutno koristimo Kancelariju za mlade kao alternativno rešenje dok se nešto ne promeni“, kaže Janković.
Po zakonu o diskriminaciji osoba sa invaliditetom iz 2012. godine, svaka javna ustanova je u obavezi da obezbedi pristup, ali se to u realnosti ne može potvrditi. Štaviše, u 90 odsto objekata im pristup nije omogućen, dodaje Janković.
„Slali smo dopise direktoru Pošte Srbije u dva navrata sa pretnjom tužbe, ali nas nisu udostojili nikakvim odgovorom. Slali smo dopise i vlasnicima privatnih javnih objekata, ali nismo primetili da je iko od njih reagovao. Ja sam u kolicima pa vam govorim iz ličnog iskustva da se u 90 odsto objekata u gradu ne može pristupiti, a kretanje po javnim otvorenim površinama u 50 odsto slučajeva uopšte nije moguće“, kaže on za 021.
Udruženje osoba sa invaliditetom dobilo je priliku da svoj dan ispunjava sportskim aktivnostima, dobivši besplatne termine u Centru za fizičku kulturu, a generalni sekretar Saveza sportova Opštine Vrbas Antonić Bojan smatra da su termini dovoljni.
„Udruženje ne plaća termine za rekreaciju, imaju bazen na raspolaganju jednom nedeljno, a kuglanu čak četiri do pet puta nedeljno. Ni klubovi nemaju više termina od njih“, govori Antonić.
Da problemi sa invaliditetom nisu samo lokalne prirode potvrđuju i primeri diskriminacije ove grupe građana na državnom nivou, za čija prava se godišnje izdvajaju minimalna novčana sredstva iz budžeta. Iskustva ovih ljudi pokazuju da često pre njihovih potreba dolazi zadovoljenje potreba gubitaških preduzeća i opraštanje dugova velikim biznismenima.
