Oni dolaze – Luka Andrašić, stonoteniser Spartaka i učenik Tehničke škole „Ivan Sarić“
Specijalno priznanje za sportski podvig u akciji „Lajoš Vermeš“ ove godine pripalo je Luki Andrašiću (16), učeniku prvog razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“, i stonoteniseru „Spartaka“, osvajaču republičkog i pokrajinskog prvenstva za osobe sa invaliditetom.
Specijalno priznanje za sportski podvig u akciji „Lajoš Vermeš“ ove godine pripalo je Luki Andrašiću (16), učeniku prvog razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“, i stonoteniseru „Spartaka“, osvajaču republičkog i pokrajinskog prvenstva za osobe sa invaliditetom.
U cilju promovisanja talentovanih i izrazito uspešnih učenika osnovnih i srednjih škola u Subotici, njihovih rezultata i postignuća tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja nastavljamo serijal tekstova posvećenih ovim mladim ljudima koji su privukli pažnju i lep su primer društvu. Naredna priča je o Luki Andrašiću, učeniku Tehničke škole „Ivan Sarić“ i stonoteniseru Spartaka.
Specijalno priznanje za sportski podvig u akciji „Lajoš Vermeš“ ove godine pripalo je Luki Andrašiću (16), učeniku prvog razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“, i stonoteniseru „Spartaka“, osvajaču republičkog i pokrajinskog prvenstva za osobe sa invaliditetom.
Veliki Lukin uspeh nije došao preko noći. Vredno i požrtvovano stoni tenis trenira od svoje sedme godine, a upornošću i istrajnošću poslednjih godina uspeo je da prevaziće mnoge prepreke. Zahvaljujući tome postao je reprezentativac Srbije za osobe sa invaliditetom i za manje od dve nedelje ga očekuje prvi reprezentativni nastup na međunarodnom turniru u rumunskom gradu Kluž.
– Još pre pola godine su me predložili da postanem član reprezentacije naše zemlje, ali roditelji su malo sačekali da vide kako ću ja to prihvatiti. Ja sam, naravno, prihvatio to sa oduševljenjem, usledile su probe i osvajanje prvih mesta na državnom i vojvođanskom takmičenju i tada sam i zvanično pozvan – priča Luka, ne skrivajući oduševljenje što će braniti boje svoje zemlje. – Do sada sam se takmičio u redovnoj selekciji, ali zbog problema sa kukovima i nogama, poslednje dve godine, nisam mogao više da ih pratim. Imam ja stoni tenis, ali nemam noge… Gubio sam volju i motivaciju za treninge. Da me nisu pozvali u reprezentaciju, možda ne bi ni trenirao više.
Poziv za reprezentaciju usledio je u pravi čas i u proteklih pola godine, na prste se mogu izbrojati treninzi koje je Luka preskočio.
– Taj prvi nastup za osobe sa invaliditetom je za mene neprocenjivo iskustvo. Nikoga nisam poznavao, sem jedne naše sugrađanke koja se preselila u Novi Sad, ali su me svi tako lepo dočekali i primili. Na takmičenjima u redovnoj selekciji često dođe do svađa i teških reči, a ovde nema sujete ili zavisti, to je totalno druga, ali mnogo lepša strana sporta – priča dalje Luka. – Još kao mali sam želeo da budem u reprezentaciji i sada se moja želja ostvarila.
Na državnom prvenstvu, prilikom pregleda, klasifikovali su ga u 6. i 7. kategoriju, te je on na neki način dvostruki prvak. U Rumuniji će biti prvi međunarodni nastup i opet ga očekuje klasifikovanje. Ukolko bude sve kako treba, kvalifikovaće se za Evropsko prvenstvo u septembru, na kome će nastupati i za juniore i za seniore.
Da bi uskladio školske i sportske obaveze, Luki nije teško da ustane u sedam ujutru i već sat kasnije da bude za teniskim stolom. Kao đak smera elektrotehničar računara, ne zanemaruje školske obaveze i u dnevniku niže samo dobre ocene.
– Nema šale sa školom, jer selektor Zlatko Kesler traži da vidi ocene i ako je prosek ispod 3.50 ne može da se igra za reprezentaciju. Uglavnom sve stižem i nije mi teško da uklopim treninge, bilo da imam nastavu prepodne ili poslepodne. Za neke predmete, kao što su „osnovi elektrotehnike“, treba mi više vremena, pa mi nekad bude teško, ali to nije često – dodaje šarmatni i odlučni mladić.
Najveća podrška su mu mama Dijana i tata Slobodan, cela porodica, kao i razredni starešina Radoslava Srđenović i cela škola „Ivan Sarić“, koji imaju razumevanja za česta odsustva zbog takmičenja i turnira.
Među brojnim odličjima posebno mesto zauzima jedno zbog koga se možda nije popeo na tron, ali je njime održao lekciju iz poštenja, drugarstva i istinskih vrednosti. To je medalja za „fer plej“, koju je dobio prošle godine na turniru u Starim Banovcima.
– Takmičenje sam završio kao četvrti, ali su organizatori napravili grešku, stavili da sam treći i pripremili mi medalju. Otišao sam kod njih i rekao im da su pogrešili, jer znam kako ide bodovanje i da ne treba da budem treći, ali me je sudija oterao. Međutim, kada su prozivali nagrađene, potvrdili su moje reči, prozvali me i dodelili mi diplomu za „fer plej“. Nisam želeo nešto što nisam zaslužio, a nisam ni hteo da učinim nepravdu prema dobrom drugu koji je trebao da dobije nagradu – objašnjava Luka svoj potez, koji je u doba rivalstva i korišćenja svih, često i prljavih, sredstava da bi se došlo do cilja, prava retkost. – I opet bih to uradio. Sport nas, između ostalog, i tome uči. Zato svim svojim vršnjacima poručujem da ne sede ispred kompjutera već da se bave sportom, bilo kojim, makar i rekreativno.
Medalje i uspesi
– osvojeno 3. mesto na ekipnom prvenstvu države sa ekipom Spartaka 2015. godine
– osvojeno 1. mesto na prvenstvu Vojvodine za osobe sa invaliditetom 2016. godine
– osvojeno 1. mesto na prvenstvu Srbije za osobe sa invaliditetom 2016. godine
– šampion Vojvodine sa juniorskom ekipom Spartaka
– vicešampion Srbije sa juniorskom ekipom Spartaka,
– učešće na turnirima širom zemlje, jednom učestvovao na turniru u Hrvatskoj
– sezonu 2015/16. na nivou države završio je na 20. mestu u selekciji kadeta
– član reprezentacije Srbije od novembra 2016. godine
Izvor: www.subotica.com