Platforma strma, a vrata uska
Kragujevčani u invalidskim kolicima koji voze automobil ne mogu da shvate zašto im sugrađani uporno zauzimaju njihova posebno obeležena parking mesta, ali to je samo jedan od problema sa kojima se u ovom gradu suočavaju osobe sa invaliditetom.
Милан Грбовић: Удружење Шумадија прикупило је 5,5 тона пластичних чепова (Фото: Б. Карталовић)
Kragujevčani u invalidskim kolicima koji voze automobil ne mogu da shvate zašto im sugrađani uporno zauzimaju njihova posebno obeležena parking mesta, ali to je samo jedan od problema sa kojima se u ovom gradu suočavaju osobe sa invaliditetom.
Kragujevac – Na nekim mestima su platforme toliko strme da bi se njima i alpinisti teško popeli. Postave platformu samo da bi zadovoljili zakonsku normu, a ne interesuje ih što ne može da se koristi. Negde je platforma dobra, sa blagim nagibom, ali se često se dešava da su baš tu vrata uska, svega 40 centimetara, pa mi sa kolicima ne možemo da prođemo…
Ovako o problemima Kragujevčana koji se kreću pomoću invalidskih kolica govori Milan Grbović, predsednik Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara „Šumadija”, koji se već četvrt veka, praktično i kroz institucije sistema, bori za bolji položaj osoba sa invaliditetom.
Nedavno je Gradsko veće Kragujevca donelo odluku da se ovaj grad priključi projektu Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja koji podrazumeva pokretanje proizvodnje specijalnih uređaja i uklanjanje građevinskih barijera kako bi osobe u invalidskim kolicima imale nesmetan prilaz objektima.
Projekat je pokrenut pošto je ustanovljeno da u ovom delu Srbije, od 694 javne ustanove, svega 92 imaju takozvane rampe za kretanje osoba u invalidskim kolicima. Kako je rečeno, grad će u ovom projektu učestvovati sa 300.000 dinara, što je, smatra Grbović, nedovoljno da se isprave svi propusti građevinaca koji su, prilikom izgradnje objekata, zaboravili da u gradu žive i njihovi sugrađani kojima su noge oduzete.
– Institucionalna podrška je nedovoljna. Jesu nam pomagali, ali mi smo praktično sami morali da uklonimo neke barijere, kao što su visoki ivičnjaci na trotoarima i raskrsnicama sa pešačkim prelazom. A i za to nam je trebalo nekoliko godina – objašnjava predsednik „Šumadije”, navodeći da u Kragujevcu ima oko 500 ljudi koji koriste invalidska kolica, dok je platforme za njihove lakše kretanje postavilo svega 25 javnih ustanova, računajući i škole.
Možda još veći problem u gradu predstavlja korišćenje posebno obeleženih parking mesta namenjenih osobama sa invaliditetom. Prvo, takvih mesta je malo, posebno u centru grada, a drugo, ima mnogo nesavesnih sugrađana koji zloupotrebljavaju propise – kaže Grbović, naglašavajući da bi tu oblast trebalo preciznije urediti.
– U Kragujevcu ima više od 700 dozvola za parkiranje koje je „Parking servis” izdao osobama sa invaliditetom. Svi oni mogu da koriste posebno obeležena parking mesta, pa zato mi u kolicima koji vozimo automobil, a ima nas svega dvadesetak, često ne možemo nigde da se parkiramo. U gradu ima oko 50 posebno obeleženih parking mesta, ali u strogom centru ih ima samo sedam. Klinički centar, na primer, ima samo tri takva mesta. Možda bi to i bilo dovoljno, kada se tu ne bi parkirali nesavesni sugrađani. Neki su posebno drski, pa kada ih opomenemo, oni kažu da koriste dozvolu koja je izdata nekom od članova njihove porodice. Takvi, znači, ne poštuju ni svoje bližnje – smatra naš sagovornik.
Predsednik „Šumadije” žali i što Radio-televizija Kragujevac više ne radi, navodeći da su se sa tom medijskom kućom zajedno borili za bolji položaj osoba sa invaliditetom.
– „Parking servis” vrši bolju kontrolu parkiranja od pre tri godine kada sam sa novinarima RTK snimao stanje na terenu. Ispred nas je išla saobraćajna policija i uklanjala sva vozila koja nisu smela da stoje na posebno obeleženim parking mestima. Podrška medija je uvek dobrodošla, ali gradske televizije, nažalost, više nema…
Od izmene zakonske regulative pre par godina, osobe sa invaliditetom više ne mogu da uvezu automobil koji nije napravljen u Evropskoj uniji, a i do atesta za vozila sa ručnim komandama se teško dolazi. U Srbiji, kako navodi naš sagovornik, postoji samo jedna firma sa licencom za ugradnju ručnih komandi. Ima problema i u javnom prevozu, a najugroženije su osobe sa invaliditetom koje žive u manjim mestima.
– U Kragujevcu ima niskopodnih autobusa, ali se ponekad dešava da vozač neće da ustane sa sedišta i pokrene mehanizam za spuštanje platforme. Žalili smo se nadležnima, ali su nam objasnili da u nekim slučajevima vozač i ne sme da napušta svoje mesto za volanom. Ne znam, tačno, o čemu se tu radi, ali znam da ljudi u invalidskim kolicima imaju mnogo problema, posebno oni koji žive u manjim mestima gde nema parking službe. Njima, jednostavno, nema ko da izda posebnu dozvolu za parkiranje, a ja, kao Kragujevčanin, svoju dozvolu mogu da koristim širom Srbije i ponegde u inostranstvu – objašnjava Grbović.
Iz gradskog budžeta „Šumadija” je prošle godine dobila 500.000 dinara za sve svoje aktivnosti, ali je polovina novca morala biti utrošena na plaćanje komunalnih računa. Uprkos skromnoj pomoći lokalne samouprave, ovo kragujevačko udruženje se dobro organizovalo i sakupilo čak 5,5 tona plastičnih čepova. Predsednik Grbović kaže da su od prikupljenih sredstava kupili 27 invalidskih kolica, dva kompleta akumulatora za elektromotorna kolica, jednu dizalicu za pomoć pri ustajanju iz kreveta, kao i više pari štaka.
