Најтоплије место уз добро расположење

Недавна вест да ће се у Хрватској ускоро отворити први кафић у којем ће радити особе са Дауновим синдромом, са симпатијама је примљена у региону.

Будући да ће се тако нешто десити недалеко од Новог Сада, некако се логично наметнуло питање – зашто се тако нешто не би десило и код нас? И заиста, када поразговарате са људима који свакодневно раде и сарађују, па и дословце живе са особама које имају Даунов синдром, али размените коју баш и са тим лицима, схватите да таква идеја није далеко од реалности.

У Новом Саду постоје разна удружења која окупљају особе са различитим врстама инвалидитета, а које најпре имају могућност и да стекну основно и средње образовање у ШОСО “Милан Петровић”. У разговору са представницима таквих институција, као и са њиховим главним јунацима, полако се јавља нада да ћемо ускоро и ми имати прилику да се похвалимо сличном лепом вешћу.

– Особе са Дауновим синдромом могу бити део различитих радионица, а уз адекватну подршку могу да извршавају разне корисне радње, да привређују и зарађују, па и да раде у угоститељству – каже председница Удружења за помоћ ментално недовољно развијених особа (МНРО) др Милка Будаков, наводећи да такве особе од малих ногу уче да се сами опслужују, навикавају на самосталност, редовно вођење рачуна о хигијени, како да се облаче, похађају образовни систем.

– За такав рад неопходан је ангажман стручног особља и упоран рад родитеља који би их подстакли да достигну свој максимум спрам интелектуалних способности. Мислим да треба испробати и ту могућност и верујем да би тако нешто могло заживети уз добро осмишљен програм. Знам и да, кад им се овде повере неке ствари, могу лепо и одговорно да их ураде. Имају потенцијале и могућности, само им треба помоћи да постану корисни чланови друштва.

Са госпођом Будаков се слаже и председница Удружења за подршку особама са Дауновим синдромом Виолета Поповић, која каже да би уз подршку особе са Дауновим синдромом могле да раде у кафићима, јер воле кафану, друштво и музику, као и да би такво место било најтоплије у Новом Саду.
– Они су упијачи негативне енергије и стално шире добро расположење – наглашава Поповић. Она нам је рекла да према незваничним подацима, у Новом Саду постоји више од 100 особа са Дауновим синдромом, а на нивоу целе Србије око 1.200.

Школу за основно и средње образовање „Милан Поповић” похађа 51 особа овог врста инвалидитета. Директорка те установе Славица Марковић каже да је запошљавање генерално тешко у нашој држави, као и да нема пример запослене особе са Дауновим синдромом. Такође, како наводи, не може се ни генерализовати да би сви били способни за исти рад, на пример у угоститељском објекту, већ би се морало проценити однос радног места и потенцијала, могућности и снаге, као и пружање адекватне подршке и помоћи у таквој ситуацији.

Ипак, оно што је подједнако важно, јесте и шта на ову тему мисле особе које имају Даунов синдром. Приликом посете Удружењу за помоћ МНРО (Сељачких буна 83) затекли смо Магдалену Бисак (37) и Васила Смиљанића (32) како вежбају „Занимљиву географију”, друже се, цртају своје омиљено годишње доба.

И баш као што је лето са њихових цртежа синоним за нешто топло, пријатно и лепо, тако је и разговор који је са њима уследио био пун искрене емоције и срдачности. Обоје су одушевљени идејом отварања кафића у којем би радиле особе са Дауновим синдромом, па би се радо ангажовали. Магдалена би, иако је изврсна куварица, најрадије мућкала коктеле, док би Васил, у складу са својим интересовањима, волео да буде угоститељски менаyер. А судећи по музичком укусу наших саговорника, у том кафићу слушао би се „стари рок”.

– Подржавам све то, мислим да је лепо и паметно. Ми смо увек спремни за разноврсне послове, јер имамо неке своје адуте – каже Васил уз један, можда несвакидашњи предлог. – Може да се отвори такав кафић и код нас у Новом Саду, али бих замолио нашег премијера Александра Вучића да га отвори. Да ли бисте му то пренели?

Леа Радловачки

Узроци и карактеристике

Даунов синдром је облик хромозомопатије који се јавља као последица тризомије хромозома 21, односно особа има 47 хромозома уместо 46. Свако 700. лице у популацији роди се са овим синдромом који се, додуше, може дијагностиковати колико током ране трудноће, генетским испитивањем. На ту учесталост утиче и старост мајке, те се шанса повећава уколико жена има више од 40 година а остала је у другом стању. Важно је нагласити да та болест није наследна, а најизраженија обележја синдрома су умна заосталост, слабији имунитет, превремено старење, отежан говор, карактеристичан израз лица и друго. Ову болест први пут је описао Лагдон Даун 1866. године на сопственом детету, а тек век касније је установљен узрок синдрома.

Objavljeno: 08. 01. 2017.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Lea Radlovački

Škoti probili led i predrasude

Ideja za otvaranje kafića u kojem rade osobe sa Daunovim sindromom, nastala je, zapravo, u Škotskoj. Kada je predsednik vinkovačkog Udruženja osoba sa invaliditetom „Bubamara“ Tomislav Velić jednom prilikom posetio taj lokal, dosetio se da bi tako nešto moglo da zaživi i u Hrvatskoj. Tako je i nastala priča o otvaranju „Buba bara“ u Vinkovcima koji bi trebalo da svoja vrata otvori krajem leta 2017. godine.

Objavljeno: 08. 01. 2017.

Izvor: DNEVNIK – Društvo