„Дневник” међу првима препознао успехе параолимпијаца

Борислава Перић Ранковић прошле године је проглашена за најбољу стонотенисерку са инвалидитетом на свету и наш лист јој је тада доделио специјално признање.

Ове године Беба је дошла и до толико жељеног појединачног злата на Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру, после два сребра са претходних Игара. Уз ово злато, Борислава је са репрезентативном и клупском колегиницом из новосадског Спина Надом Матић екипно стигла и до сребра у Рију.

– Ова признања која смо добили, не само ја као појединац и моји саиграчи, већ и клуб, замајац су  и велики подстицај за оно што нас чека следеће године. Надамо се да ћемо оправдати очекивања и да ћемо и даље успевати да одржимо рејтинг на којем се тренутно налазимо. Такође, верујемо да ћемо поново успети да обрадујемо све суграђане и грађане ове земље. Није мала ствар бити у врху, а када знате да пуно људи стоји из вас онда је свако признање јако лепо – казала је Борислава Перић Ранковић.

Нада Матић је поред екипног сребра са Бебом освојила и појединачну бронзу.
– Екипну медаљу смо некако и очекивале после два четврта места са претходних Игара. Стигле смо до сребра, морамо нешто да оставимо и за Токио. У појединачној конкуренцији изненадила сам себе, дала максимум и освојила толико жељено одличје. Награде за остварене резултате много значе, оне су шлаг на торти и подстрек да се боримо још више и освајамо нова одличја. После краћег одмора крећемо са радом, јер нас следеће године очекују, први пут у историји, два велика такмичења – рекла је Нада Матић.

Њихов репрезентативни и клупски колега из Спина Митар Паликућа у Рију је освојио бронзу појединачно.
– Вратио сам се са медаљом са првих Параолимпијских игара у карјери и она за мене сија златним сјајем. Желео бих да се захвалим листу “Дневник” на награди и свима који су препознали наш успех и подржавали нас све ово време. Немамо много времена за предах, јер нас следеће године очекују Екипно светско првенство, а онда и Европски шампионат. Надам се да ћемо се и са њих вратити са медаљама – казао је Митар Паликућа.

Њих троје је из Рија донело четири одличја у матични клуб Спин, који је ове године од нашег листа завредио специјално признање.
Новобечејац Ласло Шурањи обрадовао је нацију освојивши две медаље на Параолимпијским играма у Рију. Злато је упуцао МК пушком из тростава, уз нови параолимпијски рекорд, а бронзу  МК пушком лежећи. За успехе из Рија награђен је Спартаковом наградом и признањем у традиционалном избору нашег листа.

– Ове награде ми много значе и признање су мог досадашњег рада и успеха. И награда вашег листа ми је подстицај да се и даље бавим мојим најдражим спортом. После краћег одмора за нас већ следе нови изазови, јер нас у предстојећој години очекују Европско првенство и светски купови. Циљ је првенствено да останем у врху што дуже и, наравно, да освајам нова одличја – казао је Шурањи, пожелевши свима срећне божићне и новогодишње празнике.

Г. Маленовић

„Дневникова” вечна листа

1. 1957. Доброслав Крстић (фудбал)
2. 1958. Олга Гере (атлетика)
3. 1959. Маја Ђукић (тенис)
4. 1960. Новак Рогановић (фудбал)
5. 1961. Петар Бенедек (бокс)
6. 1962. Олга Гере (атлетика)
7. 1963. Бранислав Симић (рвање)
8. 1964. Бранислав Симић (рвање)
9. 1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)
10. 1966. Горинка Ерски – Коврлија (куглање)
11. 1967. Звонко Вујин (бокс)
12. 1968. Бранислав Симић (рвање)
13. 1969. Сретен Дамјановић (рвање)
14. 1970. Десанка Перовић (стрељаштво)
15. 1971. Сретен Дамјановић (рвање)
16. 1972. Звонко Вујин (бокс)
17. 1973. Славко Обадов (yудо)
18. 1974. Иван Фргић (рвање)
19. 1975. Иван Фргић (рвање)
20. 1976. Момир Петковић (рвање)
21. 1977. Рефик Мемишевић (рвање)
22. 1978. Милорад Станулов (веслање)
23. 1979. Милан Јанић (кајак)
24. 1980. Слободан Качар (бокс)
25. 1981. Рефик Мемишевић (рвање)
26. 1982. Мирјана Ђурица (рукомет)
27. 1983. Зоран Калинић (стони тенис)
28. 1984. Зоран Панчић и Милорад Станулов (веслање)
29. 1985. Моника Селеш (тенис)
30. 1986. Момир Рнић (рукомет)
31. 1987. Жарко Петровић (одбојка)
32. 1988. Гордана Перкучин (стони тенис)
33. 1989. Сенад Ризвановић (рвање)
34. 1990. Маргита Тот (куглање) и Жељко Трајковић (рвање)
35. 1991. Моника Селеш (тенис)
36. 1992. Аранка Биндер (стрељаштво)
37. 1993. Младен Миљковић (карате)
38. 1994. Миодраг Пантелић (фудбал)
39. 1995. Немања Миросављев (стрељаштво)
40. 1996. Александра Ивошев (стрељаштво)
41. 1997. Александар Јованчевић (рвање)
42. 1998. Андрија Герић (одбојка)
43. 1999. Арпад Штербик (рукомет)
44. 2000. Васа Мијић (одбојка)
45. 2001. Александар Шапић (ватерполо)
46. 2002. Снежана Перић (карате)
47. 2003. Слободан Бошкан (одбојка)
48. 2004. Ива Обрадовић (веслање)
49. 2005. Драган Зорић и Огњен Филиповић (кајак и кану)
50. 2006. Драган Зорић и Бора Сибинкић (кајак и кану)
51. 2007. Драган Зорић (кајак и кану)
52. 2008. Антонија Нађ (кајак и кану)
53. 2009. Нађа Хигл (пливање)
54. 2010. Борис Вапенски (ватерполо)
55. 2011. Ива Обрадовић и Ивана Филиповић (веслање)
56. 2012. Марко Новаковић (кајак и кану)
57. 2013. Ивана Шпановић (атлетика)
58. 2014. Давор Штефанек (рвање)
59. 2015. Милица Старовић (кајак и кану)
60. 2016. Давор Штефанек (рвање)

Три пута су спортисти Војводине били: Бранислав Симић (63, 64, 68), Драган Зорић (2005, 2006, 2007).
Два пута су спортисти Војводине били: Олга Гере (58, 63), Звонко Вујин (67, 72), Сретен Дамјановић (69, 71), Иван Фргић (74, 75), Рефик Мемишевић (77, 81), Милорад Станулов (78, 84), Моника Селеш (85, 91), Ива Обрадовић (04, 11), Давор Штефанек (14, 16).

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: G. Malenović