Bolja škola đacima sa smetnjama

Društvo defektologa Srbije upozorava na probleme u obrazovanju mališana sa posebnim potrebama.

Inkluzija uvedene u učionice, ali nema rešenja kojima bi se izbegli rizici od neuspeha.

Oko 7.700 učenika pohađa specijalne škole ili je uključeno u inkluzivno obrazovanje regularnih osnovnih i srednjih škola. Reč je samo o procenama, jer nikada od 2009.godine, kada je uvedena inkluzija, precizne analize nisu rađene. Otkad je inkluzija uvedena, njena pravila nisu menjana, isti problemi tinjaju od prvog dana, pa je Društvo defektologa o njima obavestilo Nacionalni prosvetni savet. Donet je zaključak da se formira komisija, koja će utvrditi stanje u ovoj oblasti.

Prema rečima prof. dr Gordane Nikolić, iz Društva defektologa Srbije, od kada je uvedena inkluzija, odgovornost je u potpunosti prebačena na nastavnike i roditelje. Zakon je takav, dodaje, da roditelj daje poslednju reč o tome u kakvu će školu dete ići. Time je, upozorava, potpuno obesmišljeno postojanje komisije koja pravi procene sposobnosti deteta. Jer, sve i da komisija proceni da dete ima velike fizičke ili mentalne poteškoće, roditelj ima pravo da se odluči za redovnu školu.

-Jedino moguće objašnjenje za ovakve situacije je arogancija, neznanje i neodgovornost donosioca odluka i kreatora inkluzivne politike – objašnjava prof. dr Nikolić.

-Inkluzijom se u našem sistemu obrazovanja svaka škola otvorila za prijem učenika i  sa najsloženijim smetnjama u razvoju, a da pritom nisu ponuđena jasna rešenja kojima bi se rizici od neuspeha sveli na najmanju meru. S druge strane visoki rizici donacija i kredita usmerenih prema ovom segmentu obrazovanja, u značajnom procentu, predstavljaju potporu establišmentu inkluzivnog obrazovanja, koji produktuje najčešće, apsurdne ideje koje se realizuju i još brže gase s obzirom na to da održivost traje koliko i projekat.

Potrebno je, kaže, izmeniti zakone, doneti planove rehabilitacione podrške, uvesti posebne predmete, kao što su srpski znakovni jezik, muzička stimulacija i funkcionalni govor. Programe tih predmeta, otkriva,  pre više od godinu dana pripremio je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i prosleđeni su Ministarstvu prosvete. Prof. Nikolić napominje i da je važno da deca sa složenim smetnjama u razvoju i ozbiljnim poteškoćama u učenju imaju prilagođene udžbenike i radne sveske, kao i da se uvedu kriterijumi prema kojima će se određivati najprimereniji oblik školovanja za ovu decu.

– Treba otvoriti mogućnost da se deca sa izuzetno složenim smetnjama uopšte ne upisuju u školu, već direktno uključe u programe socijalnih ustanova – predlaže prof. Nikolić.

-Mera uspeha u ovom poslu su rezultati koje postižu učenici, zadovoljstvo nastavnika i roditelja. Kod nas nema rezultata, ali ima licemerja.

Izolovani i usamljeni

Istraživanje sprovedeno ove godine nad 36 gluvih učenika Škole za gluve i nagluve učenike „Stefan Dečanski“ pokazalo je da je 30 odsto njih predhodno išlo u redovnu školu. Svi do jednog su rekli da su odlučili da promene školu, jer u redovnoj niko ne koristi znakovni jezik, bili su izolovani, nisu imali drugove, niti su razumeli predavanja.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI – Društvo

Autor: I. Mićević