„Beogradska triologija“ i „Mučenici“ na znakovnom jeziku

Akademsko pozorište u Nišu pripremilo dve predstave za gluve i nagluve osobe, a prva će biti odigrana večeras.

Akademsko pozorište SKC-a u Nišu pripremilo dve predstave, „Beogradska triologija“ i „Mučenici“, na znakovnom jeziku, a predstave su namenjene gluvim i nagluvim osobama kojima će na ovaj način mladi glumci približiti pozorište.

Ceo projekat je ideja SKC-a, u saradnji sa Uduženjem gluvih i nagluvih osoba u Nišu.

Ono što gluvim i nagluvim osobama doskoro nije bilo dostupno bilo je pozorište, ali će već večeras moći da uživaju u pozorišnoj predstavi „Mučenici“, koju su za njih pripremili mladi glumci Akademskog pozorišta SKC-a u Nišu. Već u četvrtak na sceni ovog pozorišta biće izvedena i druga predstava, „Beogradska triologija“, namenjena istoj publici. Radnju u predstavama gledaocima će približiti glumci svojim pokretima i mimikom, ali će im u tome pomoći prevodioci na znakovnom jeziku, Milica Bogdanović, Jovana Aleksić i Milica Lazarević. U pitanju je projekat čije pripreme dugo traju i koji se završava krajem decembra, a u to vreme za gluve i nagluve osobe predstave će biti izvođene dva puta mesečno. Projekat je rezultat saradnje Studentskog kulturnog centra u Nišu i Udruženja gluvih i nagluvih osoba Niš.

„U saradnji sa Udruženjem gluvih i nagluvih osoba u Nišu, dve naše već postojeće predstave prevedene su na znakovni jezik“ kaže glumac Miloš Cvetković, umetnički rukovodilac Akademskog pozorišta SKC-a. „Predstave će najmanje šest puta biti odigrane do Nove godine, a pripreme predstava počele su krajem septembra i početkom oktobra. Za našu novu publiku izabrali smo dve predstave, „Beogradsku trilogiju“ i „Mučenike“, koja je do sada najnagrađivanija predstava našeg pozorišta“.

On dodaje, da je ideja o prevođenju predstava na znakovni jezik potekla od direktora SKC-a, Miroslava Miše Jovića tako da je to njegova ali i inicijativa članova Udruženja gluvih i nagluvih osoba iz Niša. Oni su na ovaj način želeli da, osobama kojima je uskraćen sluh, život učine kvalitetnijim i pruže im još jednu mogućnost da obogate svoja saznanja.

„Gluve i nagluve osobe su do sada bile uskraćene za jedan predivan doživljaj koji pruža pozorište, ali mi im na ovaj način izlazimo u susret i pružamo im mogućnost da osete svu lepotu pozorišne umetnosti.“ objašnjava Miloš Cvetković.

Glumci Akademskog pozorišta SKC-a u Nišu, sa oduševljenjem, su prihvatili ovu ponudu, smatrajući da na taj način čine humanu stvar i pozorište čine pristupačnim i onim osobama koje do sada nisu bile redovna publika niških scena.

„Cela priča je zamišljena tako da na sceni imamo tumača znakovnog jezika koji će, dok glumci budu izvodili predstavu i govorili svoje uloge, taj tekst prevoditi,“ objašnjava Stefan Mladenović, umetnički saradnik SKC-a. „Imaćemo tri tumača koji će se, na po 20 minuta, smenjivati na sceni jer je izuzetno naporno prevoditi predstavu zbog brzine kojom se radnja odvija na pozorišnim daskama.“

Prevođenje predstava na znakovni jezik neće puno opteretiti glumce jer će oni svoj tekst govoriti na isti način kao do sada, ali će prevodioci imati ozbiljniji posao. Moraće da prate glumce kroz njihove uloge i da paralelno saa njima, prevode uloge.

„Nije lako prevoditi pozorišnu predstavu iz više razloga, ali smo, moje koleginice i ja, to učinile sa puno zadovoljstva i ljubavi“, kaže Milica Bogdanović, znakovni prevodilac. „Morali smo malo i scenu da prilagodimo novoj publici kako bi mogli prate i radnju, alib i naš prevod. Sve je ovo nov izazov za sve nas, ali i veliko zadovoljstvo jer se svi zajedno nalazimo na jednom humanom zadatku. Ni nama prevodiocima, ali ni glumcima, ne pada teško rad koji u sve ovo ulažemo“.

Milica dodaje, da je prevođenje predstava zahtevno, da je teško preneti emocije, ali će za to, ipak, biti zaduženi glumci, koji će sada, kada se pojave na sceni, morati malo „da uspore“ i brzinu govora kako bi prevodioci mogli da stignu da prevedu sve.

„Uz to, svako od nas prevodi replike svih likova, pa i to pomalo otežava celu priču, ali uspeli smo da se snađemo i u tome. Imaćemo na sebi i poneki detalj od garderobe glumaca kako bi gledaoci lakše prepoznali lik čiju ulogu prevodimo, a menjamo na neki način i mi sami. Moramo pomalo da se koristimo mimikom, da bi svaki lik približili publici“, kaže Milica.

Akademsko pozorište SKC-a je napravilo još jedan iskorak dalje u svom radu. To dokazuje da pozorište ide napred, da se ne zadovoljava samo pukim radom, da više ne brinu samo o nagradama kojih ima na pretek, već ide u susret osobama kojima je pozorište do sada bilo nepristupačno.

„Ma koliko da smo truda uložili u sve ovo, ne žalimo ni jedan trenutak rada jer, koliko je nama poznato, do sada u Nišu, pa i u ovom delu Srbije, nije bilo predstava prevedenih na znakovni jezik“, objašnjava Miloš Cvetković. On dodaje, da je i njemu, kao i njegovim kolegama iz pozorišta, najvažnije to da su uspeli da približe glumu i osobama koje do sada nisu bile u prilici da budu deo pozorišne publike.

Izvor: NARODNE NOVINE, Niš – Top teme

Autor: V. Petrović