Борба за измену правилника траје годинама

О широком спектру проблема с којима се наши суграђани с неким обликом инвалидитета свакодневно сусрећу најчешће се прича око Међународног дана особа с инвалидитетом, 3. децембра.

Ипак, појединци и удружења која се боре за квалитетнији живот инвалида, као што је Удружење грађана с последицама церебралне парализе „Сунце”, труде се да подигну свест јавности о препрекама које током целе године отежавају нормално функционисање многих од њих. Како су нам рекли у том удружењу, између осталог, њихови чланови се већ годинама труде да укажу на проблематику важећих правилника о рехабилитацији особа с инвалидитетом и о медицинско-техничким помагалима, који сада, одређеним одредбама, дискриминишу особе с церебралном парализом, као и особе с инвалидитетом старије од 18 година.

– По Правилнику о медицинско-техничим помагалима која се обезбеђују из обавезног здравственог осигурања, особе с телесним инвалидитетом, као што је параплегија, дистрофија, мултипла склероза, имају право на бањско-климатско лечење, које траје 21 дан, с могућношћу продужетка – објашњава Љубомир Радовић из Удружења „Сунце”, чија ћерка Јелена има церебралну парализу. – С друге стране, особа с церебралном парализом до 18 година има исто то право, док старији од 18 година, такође с церебралном парализом, имају право на такав облик рехабилитације само након операције, уз отпусну листу.

Како је објаснила његова ћерка и председница Удружења „Сунце”, Јелена Радовић, такав облик рехабилитације битан је и старијима од 18 година с церебралном парализом, због одржавања и неговања тела и бољитка који такав облик вежбања има на њих, упоређујући то с потребом здравих људи за спортом. Осим тога, како су нам рекли, постоји и проблем с Правилником о медицинско-техничким помагалима, по којем особе с инвалидитетом имају право да мењају колица сваких пет година.

– То је превише дуг период за такву врсту опреме, али још важније је што добијамо оштећена колица, а да бисмо уоште дошли до тога, сваки пут морамо да пролазимо различите комисије – пожалила се Јелена Радовић. – Проблем је и што малишани, на пример, не добијају одговарајућу опрему, на шта нам се жале многи родитељи, а право на пелене имају само корисници од три до 18 година, што је дискриминација на основу доби јер су пелене тим особама потребне и након осамнаесте.

Наши саговорници указали су и на то да у саставу одбора стручњака који раде на правилнику нема представника особа с церебралном парализом, или уопште с инвалидитетом. Они су, тврде, тражили присуство, али су до сада добијали негативне одговоре.

– Више од пет година се боримо за то, али особе с инвалидитетом и даље нису укључене у израду правилника, а нема ни јавне дискусије – жали се Јелена Радовић.

По њеним речима, лично је тражила измену Правилника, позивајући се на дискриминацију особа с инвалидитетом. Између осталих, послала је жалбу премијеру Србије, Скупштини и заштитнику грађана. Проблем лежи и у слабој комуникацији јер, како кажу из „Сунца”, сарадња је лоша чак и на локалном нивоу те с многих адреса нису добили ни потврду о пријему жалбе. То им, кажу, ствара проблем и због тога што су онда приморани на то да рехабилитацију за оне чланове који не испуњавају услове Правилника траже путем конкурса и пројеката, и тако потроше сав новац. Због тога после, како кажу, често немају могућности за неке друге садржаје, који су такође преко потребни особама с инвалидитетом, као што су, на пример, различите радионице.

Д. Ристић

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: D. Ristić