Goranov 663. kilometar za „Iskru” i Ginisa

Pančevo – Na stazi izazova koji je sebi zadao – da za 55 dana istrči 55 uzastopnih maratona, kako bi „utrčao” na listu Ginisovih svetskih rekorda, Kragujevčanin Goran Nikolić se po 15. put i na 663. kilometru „čekirao” u Pančevu. Cilj trke duge 42.195 metara pančevačke etape prešao je s osmehom, svež, u pratnji seniora i podmlatka ovdašnjeg Atletskog kluba Dinamo.

Goran Nikolić, paraolimpijac čelične volje, čovek koji vidi samo pet procenata na jedno oko i čovek koji, kako ističe, trči kroz Srbiju i region za sve ljude s hendikepom, pokazuje da može da uradi što niko do sada nije, postavljajući pred sebe ekstremni izazov i time ostvarujući svoj san.

– Ovu trku prošao sam i bolje nego što sam očekivao. Nisam računao na ovakvu podršku sportista Pančeva. Videli ste, ovo je najmasovniji prizor od kada sam počeo da trčim. Svakim danom subjektivni osećaj je bolji, jer moja poruka sve više dopire onima kojima je namenjena. Moja prva želja je da osobe s invaliditetom učinim vidljivim, ali mi je drago što ovaj koncept prihvataju svi. Još jedan od motiva jeste opremanje „Iskre”, Regionalnog centra za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Kragujevcu. To je jedinstveno zdanje ne samo u Srbiji, već i u regionu. Pošto su moji drugovi rasuti širom ove zemlje, mislio sam da ću kao upravnik biti korisniji na drumu, predstavljajući u svakom kraju Srbije našu zajedničku „Iskru”, nego da sedim u upravničkoj stolici i obijam pragove raznih institucija – kaže za „Politiku”, maratonac Goran Nikolić.

Kao gotovo potpuno slep, Goran je i sam korisnik centra „Iskra”, ali ga to nije sprečilo da se već bezmalo tri decenije aktivno bavi sportom. Za njim je već savladan, „manji” izazov – istrčanih 10 maratona za 10 uzastopnih dana, a u dvadesetpetogodišnjoj karijeri savladao je 29 maratona, kao i tradicionalni tandem-biciklistički maraton, od rodnog Kragujevca do Mostara, dug 420 kilometara.

Trg koji nosi ime velikog Pančevca Đorđa Vajferta neobično ispunjen za subotnje pijačno prepodne. U špaliru dobrodošlice, pre svih, štićenici Doma slepih, košarkaši, džudisti, rukometaši i članovi Rotari kluba Pančevo i RC „Mihajlo Pupin”, organizacije koja ga svesrdno podržava na ovom putu.

Predstavnici oba kluba uglas kažu da sa zadovoljstvom pomažu čoveku koji je slabovid u nastojanju da obori Ginisov rekord, što nije mala stvar, a da je još važnije da Distrikt Rotari organizacije Srbije i Crne Gore sprema donatorsku konferenciju, koja treba da prikupi sredstva za opremanje centra „Iskra”, koji je izgradnji.

I još kažu da Goran može sutra i da odustane, a voleli bi da istrči sve te maratone, ali da je on već pobedio. Javnost Srbije, dodaju, svakodnevno gleda šta može čovek čelične volje, a istovremeno vidi i da je Rotari točak, koji pokreće ovaj projekat, kao organizacija uvek spremna da pomaže zajednici i pojedincu u želji da učini nešto ovako veliko.

Svih 55 dana u Nikolićevoj pratnji vozilom su Nebojša Jevremović kao zdravstvena logistika i Miroslav Aksentijević Aksa, koji će foto-objektivom i kamerom zabeležiti ovaj neverovatan dvomesečni poduhvat.

Sledeća stanica i još jedna “mala” pobeda je Stara Pazova, a slede Zemun, Beograd, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište…, pa Bosna i Hercegovina. Prema planu, poslednji od 2.400 kilometara za Ginisa trebalo bi da „padne” 27. oktobra u Budvi.

Objavljeno: 17. 09. 2016.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Olga Janković