Radnika bez ruke teraju da meša malter

Miloš Antunović (39) od rođenja nema šaku, ali to nije smetalo direktoru JKP „Lepenica“ da ga sa posla na rampi na autobuskoj stanici u Batočini usmeri na košenje trave, pa mešanje matera i na kraju radove na groblju.

On je poslednjih pet dana na bolovanju jer ima problema sa srcem, a podneo je i prijavu Inspekciji rada.

– Rođen sam bez desne šake. Bio sam na operacijama, a na VMA su mi kada sam bio mali rokonstruisali koščice koje su pronašli i napravili palac. Ja sam se celog života borio, radio sa jednom rukom. Sada više ne mogu. Direktor mi je rekao da autobuska stanica u Batočini posluje sa gubitkom i da treba da radim druge psolove. Živim sa majkom, penzionerkom, a moja plata od 26.000 dinara kasni dva meseca. Radio bih i šta stignem i šta mi kažu, ali ne mogu. Trimer za travu trese celo telo, ja ga pridržavam rukom koju nemam. Nekad sam čistio ulice, da pokažem da mogu. Ali, ja sam invalid i to nisu poslovi za mene – priča Antunović za Blic.

Radno mesto na autobuskoj stanici, gde je podizao i spuštao rampu dobio je u aprilu ove godine. Pre toga je radio u distribuciji štampe. Uglavnom, kao fizički radnik, ali prema svojim mogućnostima. Rođen je u Prištini, niz operacija je obavio, na Klinici za plastičnu hirurgiju VMA još 1988.godine.

– Nikada se nisam žalio na svoju sudbinu. Izbegao sam sa Kosova, sa porodicom. Borio sam se, radio i nisam tražio nikad milostinju, pa ni sada. Jesam invalid od rođenja, ali nikad nisam koristio državnu pomoć.

Novi direkor JKP „Lepenica“ Dragan Bojić na ceo slučaj gleda drugačije.

– Da je vaša firma i da neko celog dana sedi za džabe, da li biste ga vi plaćali. Prihod od stanice je 220.000 dinara, a ima pet radnika. On jeste radio na dizanju rampe i čišćenju, ali ne ispalti se. Zbog toga mora da se prebaci na druge poslove – objašnjava Bojić i dodaje da se „Miloš ne vodi kao invalid rada“.

– Bez medicinske dokumentacije koja dokazuje da je Antunović invalid, on neće biti tretiran kao invalid. I pored toga što svi znamo i vidimo da on nema desnu šaku, bez papira, on radi kao svaki drugi radnik. On je i ranije mogao da radi sve poslove i nije se žalio, ali sada je nastao problem. Kada donese papire koji dokazuju da nema šaku, dobiće poseban ugovor – kaže Bojić za Blic.

Preduzeće ima 21 stalno zaposlena radnika.

– Miloš mora da ide na invalidsku komisiju i da dobije papire, da se utvrdi stepen invaliditeta. Na posao nije primljen kao invalid rada, ali je rođen kao invalid. To znači da se on ne vodi kao invalid po ugovoru – objašnjava šefica pravne službe JKP „Lepenica“