Potrebni kombi, pod i terasa za decu

Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Severnobačkog okruga funkcioniše i dalje uprkos manjim problemima. Sem fizioterapeuta, sa decom rade isključivo volonteri, a kao najveći problemi istaknute su nedaće sa kombijem i podom u prostorijama gde deca borave.

Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Severnobačkog okruga ima 100 članova, od toga dvadesetak dece do 18 godina, juniorsku ekipu od oko 20 članova a odskora sekciju mladih koja petkom od 16 do 19 časova organizuje sadržaje poput pravljenja turnira u društvenim igrama, tematske dane gledanja filmova, društvene igre, debate o raznim temama i slično.

– Pored toga Društvo ima i redovne aktivnosti sredom kada se okupljuju članovi u prostorijama u Novoj opštini, sprovode se radno okupacione radionice, radi pravno savetodavna Služba, kao i usluga – vikend predah za roditelje, koja okuplja decu predškolskog i školskog uzrasta svake subote od 9 do 13 časova. I pored niza pogodnosti koje deca i korisnici u Društvu imaju boraveći sa volonterima koji srcem rade sa njima, kao i pomoći Grada i nadležnog republičkog Ministarstva, Društvo i dalje ima probleme koji su još uvek nerešeni.

Ljiljana Bogdanović, sekretar Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Severnobačkog okruga objasnila je da je iz gradskog budžeta za ovu godinu Društvo namenski dobilo 128.000 dinara, ali da je to kako je navela, izuzetno mali iznos, te bi značilo da su podržane i druge aktivnosti na koje je aplicirano.

– Novac koji nam se odobri iz gradskog budžeta i resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uglavnom nam odlazi na plaćanje komunalija, a veoma malo ostaje za adaptaciju prostora, odlazak na izlet i slično. Naše Društvo se finansira Projektima vezanim za projektne aktivnosti prema Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, koje nam obezbeđuje sredstva za rad fizioterapeuta koji nam veoma mnogo znači u radu sa korisnicima, posebno sa decom. Međutim, trenutno čekamo odgovor za nastavak njegovog rada po osnovu aplikacije u tom Projektu. Od Grada imam0 mogućnost i rekreativnog plivanja u banji Kanjiža, ali za to veoma često nemamo novca od iznosa koji smo dobili iz budžeta – tvrdi Beganovićeva.

Problemi – pod, vozilo, terasa

Prostor gde se nalazi Društvo za dečiju i cerebralnu paralizu u Novoj opštini koriste još četiri društva – Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu, Društvo za muliplesklerozu, Društvo za distrofičare i Društvo amputiranih i rođenih sa malformacijama, te postoji problem poda koji je već istrošen, kao i kombi koji i dalje nije na raspolaganju za prevoz korisnika.

– Kombi nemamo od februara, dobijen je kao humana donacija još 2002. godine od „Hendikepin-ternešnela“, ali je i tada već bio rabljen. U međuvremenu smo ga nekako održavali ovih 14 godina, ali je sada havarisan. Nadamo se da ćemo uskoro opet moći da ga koristimo za prevoz naših članova, jer su to uglavnom teško pokretne osobe, koje su u invalidskim kolicima i koji nemaju drugih mogućnosti da izađu iz svojih kuća. Oni koji i imaju elektromotorna kolica, po lošem vremenu ne mogu da izađu napolje te je i njima kombi potreban. Što se tiče podnih obloga, naše Udruženje je preko Konkursa koje je odobrilo nadležno republičko Ministarstvo opremilo ranije pod, ali obzirom da smo u ovom prostoru često i da nas je mnogo, veoma ga je teško održavati. U viked predahu je to posebno značajno jer se aktivnosti sa decom koja imaju posledice od cerebralne paralize uglavnom odvijaju na podu. Toj deci je pod prostor koji je najpogodniji za razvijanje njihove motorike, gde oni mogu da se kreću, hodaju na kolenima, pužu i koliko god mi njima pomagali u tome, itison i tepih nisu adekvantni za te aktivnosti. Zato je potrebno da ga zamenimo nekim toplim podom koji bi se lakše održavao i pružao bolje uslove – objašnjava Ljiljana Beganović. Ona je dodala da je mala terasica koja se nalazi u okviru prostora i dalje nedostupna za izlazak dece i osoblja, jer od nadležnih nije stigao potvrdan zahtev o njenoj tehničkoj ispravnosti.

Samo rad donosi uspeh kod cerebralne paralize

Ljiljana Beganović je majka 21-godišnje ćerke koja ima cerebralnu paralizu, a koja studira na drugoj godini Filozofskog fakulteta u Beogradu. O svojoj ličnoj borbi kaže da bi joj trebao još jedan život da je ispriča, ali iz sopstvenog iskustva mladim majkama koje imaju decu sa cerebralnom paralizom poručuje da sa takvom decom treba raditi 24 sata dnevno, te da samo rad donosi uspeh i boljitak.

– Cerebralna paraliza je bolest oštećenja grube i fine motorike ukoliko se gleda fizički nedostatak, a sprovođenje habilitacije je jedno od osnovnih stvari koje mora da se radi svakodnevno tokom celog života. Osobe sa posledicama celebralne paralize svakoga dana moraju bez izuzetka da rade vežbe. U Subotici se vežbe rade a odeljenju rehabilitacije u subotičkoj bolnici, ali kao roditelj deteta sa cerebralnom paralizom i član Društva savetujem majkama da nije dovoljno dovesti dete u bolnicu na vežbe, nego je to proces koji se radi 24 sata, dakle stalno je potrebno biti uz dete i govoriti mu: ovo možeš, a ovo ne možeš da radiš, ispravi se, pazi kako sediš, kako ustaješ, ne oslanjaj se ili oslanjaj se, pazi kako držiš olovku, kašiku i slično. Takva terapija uz vežbe u bolnici je najdelotvornija za osobu sa cerebralnom paralizom. Kao majka koja je sve to prošla, znam da svaka majka treba da bude hrabra, i da u startu mora da prihvati da ima dete sa cerebralnom paralizom. To je ključ za boljitak – kaže Beganovićeva.

T. R. je majka čija petogodišnja devojčica ima takođe cerebralnu paralizu i član je Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Severnobačkog okruga. T. R. kaže da je zadovoljna radom sa njenim detetom, da se deci koja borave u tom Društvu pruža maksimalna pažnja, ali da treba još više poboljšati uslove boravka u prostorijama. Tu je pre svega mislila na pod jer i njeno dete kako nam je rekla često puzi, a želi i videti drveni program tipa ljuljaškice i slično.

U Srbiji oko 8.000 osoba sa cerebralnom paralizom

U Srbiji prema nekim statistikama živi oko 8.000 osoba sa dijagnozom cerebralne paralize, od čega su gotovo polovina deca. Cerebralna paraliza je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja koje nastaju kao posledica povrede mozga u ranom detinjstvu. Tokom rehabilitacije, dugotrajnog procesa čiji se ishod ne može unapred predvideti, neka od oštećenja mogu se sanirati, ili se njihove posledice mogu delimično ublažiti. Veliki broj osoba sa invaliditetom sa posledicama cerebralne paralize koristi invalidska kolica i druga ortopetska pomagala. Uspeh rehabilitacije osoba sa cerebralnom paralizom je utoliko veći ukoliko se sa njom počne ranije.

Objavljeno: 24. 06. 2016.

Izvor: SUBOTIČKE NOVINE, Subotica – društvo

Autor: A. Šiška