DVOSTRUKI ARŠINI U GRUŽANSKOJ

Kragujevac – Saobraćajni znak – zabranjeno parkiranje, ne dozvoljava rezervisanje mesta za osobe s invaliditetom, a sa druge stane niko nije kažnjen zbog nepropisnog parkiranja uprkos postojanju tog istog saobraćajnog znaka.

Kada je Katarina Andrić iz Gružanske ulice broj 35,  inače osoba sa invaliditetom, trebalo da ostvari pravo da joj ispred kuće bude obeleženo parking mesto za invalide, pojavili su se problemi. Ona je to tražila jer od tuđih parkiranih automobila nije u stanju da u svakom trenutku izađe iz svog dvorišta, pa čak ni onda kada ima zdravstvenih problema.

Iz Gradske uprave zadužene za saobraćaj, kojoj se u pisanoj formi obratila zahtevom 12. februara ove godine, odgovorili su da je to nemoguće pošto na njenoj strani ulice postoji znak zabrane parkiranja.

Ali, kada je „pauk” trebalo da nosi nepropisno parkirana vozila s njene strane ulice i ispred njene kapije, u skladu s zakonom, po njenoj pijavi iz „Parkinhg servisa”, u čijoj je to nadležnosti, rečeno je da neće da nose vozila jer se tu toleriše parkiranje! Doduše, uvek su izlazili na teren s „paukom”, ali nisu uradili posao zbog kojeg su pozvani, tvrdeći da sa te strane dozvoljavaju parkiranje, pošto je sa suprotne zabranjeno.

Zato Andrići  pitaju kako je moguće da se u jednom slučaju dosledno primenjuje zakon, a u drugom krši taj isti zakon. Katarinin otac Milutin poručuje da će kako zna i ume isterati pravdu. Ako već on ne može da se parkira tu, onda neće moći ni drugi. Tvrdi da će biti istrajan u svojim namerama, ne toliko zbog toga što ponekada i po kiši mora da nosi svoju kćerku u naručju i po stotinak metara da bi došao do svojih parkiranih kola, koliko zbog dvostrukih aršina koji vladaju u institucijama koje treba da sprovode zakon.

Naime, u rešenju Odeljenja za komunalne poslove i saobraćaj pri Gradskoj upravi za komunalne i inspekcijske poslove stoji da je odbijen Katarinin zahtev za rezervaciju praking mesta u Gružanskoj ulici broj 35 – kao neosnovan. U obrazloženju stoji da je članom 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja utvrđeno da vozač ne sme da parkira vozilo na trotoaru, odnosno pešačkoj stazi, ako to nije izričito regulisano saobraćajnim znakom.

Ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 metara širine na površini za kretanje pešaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza.

– Izlaskom na teren utvrđeno je da ne postoji dovoljna širina trotoara za formiranje parking mesta, pa je doneto rešenje kao u dispozitivu, kaže se u rešenju koje je potpisala načelnica Odeljenja za komunalne poslove i nadzor Karolina Erić.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom veću u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, uz plaćanje 440 dinara takse.

– Svakako da ću da podnesem žalbu na ovo rešenje na koje smo čekali tri meseca. Ponovo ću se obratiti i „Parking servisu” jer ne može na ovome da se završi. Iskoristiću sva zakonska sredstva. Ako ja ne mogu da se parkiram ispred svoje kuće, neće moći niko, kaže Milutin Andrić, dodajući da nije tačno da ima manje od 1,6 metara između auta i kuće u pešačkoj zoni, kako stoji u rešenju, nego više. Sumnja da su izlazili na teren da provere širinu, već misli da su iz fotelje doneli rešenje koje ne samo da im nije ublažilo muke s parkiranjem, nego je probudilo i inat.

Andrić objašnjava da je širina trotoara 3,7 metara, te kada se parkira auto od metar i po širine ostaje bar dva metra rastpojanja od auta do kuće. Iako je u Odeljenju za sobraćaj predočen problem sa odnošenjem nepropisno parkiranih kola, oni su rekli da s tim nemaju ništa, jer to nije u njihovoj ingerenciji.

– Iako stoji znak da se ni sa leve ni desne strane uz ulicu ne sme se parkirati, svi koji ne mogu da uđu u svoje dvorište parkiraju s naše strane. Plus što su napravljane nove zgrade, a za mesec dana se otvara novi lokal. Tek predstoji haos. Uopšte neću moći da priđem do kuće. U mojoj ulici, inače, ima u savkom trenutku 30 do 40 vozila na red parkiranih, a „pauk” ih  uopšte ne nosi, kaže ljutito Milutin Andrić.

Trenutno porodica funkcioniše tako što na kraju ili na početku ulice otac ostavi svoje vozilo, kćerku u invalidskim kolicima vozi dotle, a ima i kada mora da je nosi na leđima do kola. Nekada to bude i preko 100 metara, a reč je o odrasloj osobi. Najgore je po kiši i zimi kada prvo mora da prenosi invalidska kolica, pa kćerku, bilo da je vodi kod lekara ili da nekim drugim poslom moraju do grada.

Izvor: www.kragujevacke.rs

Autor: E. Jovanović