Samo 7.500 firmi zapošljava osobe sa invaliditetom

U našoj zemlji živi oko 700.000 osoba s invaliditetom, procena je da je među njima 300.000 radno sposobnih, ali je tek svaki deseti zaposlen. Nadležni ističu da ih podržavaju različitim merama – nude prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, obuke. Tu su i subvencije za samozapošljavanje i za poslodavce koji odluče da zaposle osobe sa invaliditetom. Uprkos tome, njihova borba za radno mesto nije laka.

Posle osnovnog obrazovanja nadležna komisija je procenila da sin Jelene Ženar zbog disleksije treba da upiše trogodišnju zanatsku školu. Ona se brine kako će pronaći posao i osposobiti se za samostalan život.

„On u svom obrazovanju nije imao kompujete, ni strani jezik, što mu je otežavajuća okolnost da bi došao sutra do posla. Procenili su da je sposoban za zanat knjigovesca, a on bi voleo da se bavi informatikom, kompjuterima“, kaže Jelena Ženar.

Poput Jelene, mnogi roditelji rešenje traže u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, prema kome je obaveza svakog poslodavca sa najmanje 20 radnika da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom.

„Postoji problem sa velikim sistemima gde su u pitanju javna preduzeća koja zapošljavaju hiljade i hiljade zaposlenih, koje bi suštinski trebalo da generišu veći broj radnih mesta za osobe sa invaliditetom, oni se toga ne pridržavaju. Kažem, postoje privatne kompanije koje to poštuju u većoj ili manjoj meri, to je ipak pitanje za nadležne“, rekao je Vladimir Radojičić iz Trag fondacije.

Iz Poreske uprave odgovaraju da je obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom prošle godine ispunilo više od 7.500 poslodavaca. Umesto da ih zaposle, poslodavci imaju mogućnost da u republički budžet uplate 50 odsto prosečne zarade u Srbiji. Na to se prošle godine odlučilo njih oko 3.600, koji su uplatili gotovo tri milijarde dinara. Taj novac, tvrde nadležni, koristi se za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Ne po sili zakona, već iz humanosti, vlasnica mesare Nada Vujnović pre četiri godine zaposlila je za stalno mladića koji je gluv. Za njega je saznala od prijatelja.

„On je frizer po zanimanju i gde god je radio, radio je na neko kratko vreme, niko mu ništa plaćao nije. Bez obzira što ne može da komunicira sa mušterijama, on ima drugih stvari koje odrađuje odlično, recimo peče prasiće, u druženju sa nama, pošto u mom kolektivu ima nas sedamnaestoro, on je naučio da priča, bukvalno pojedine rečenice već sklapa“, kaže poslodavac Nada Vujović.

To je jedan od primera koji pokazuje da je osobe sa invaliditetom važno uključiti u društvo, radi njih, ali i da bi društvo bilo bolje.

Objavljeno: 28.04.2016.

Izvor: www.rts.rs