Ana je sa tri godine izgubila nogu, a sa 16 osvaja medalje za Srbiju!

– Bila sam drugi razred osnovne škole kada sam krenula da treniram plivanje, i evo već pet godina sam u klubu 11. april. Do sada sam učestvovala na brojnim takmičenjima i osvojila sam 37-38 medalja – kaže Ana Jovović, četvorostruka juniorska svetska šampionka u plivanju za osobe sa invaliditetom.

Ana Jovović (16) je devojčica koja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Na prvi pogled vedra, nasmejana i srećna, a na drugi pomalo tužna i zatvorena osoba. Ipak, kada neko razgovara s njom, ne može ni da pomisli kroz šta je sve ova hrabra devojčica prošla u svom životu.

Rođena je 1999. godine, godinu dana je imala kada joj je majka otkrila čvorčić na desnoj potkolenici, a tri kada su joj amputirali nogu.

– Prvo su mislili da je sve bezazleno, međutim, kasnije se pokazalo da je u pitanju tumor i Ana je operisana. Terapije koje je počela da prima su bile toliko drastične da smo morali da prekinemo s njima. Tada sam sebi rekla “ako je već suđeno da umre, neka umre od bolesti, a ne od citostatika” – priča Anina majka Zorinka Jovović, pa nastavlja:

– Od prvog momenta je bila svesna bolesnti jer sam uvek otvoreno s njom pričala, jedino pitanje je bilo koliko je ona to sve mogla da razume. Kada se loše osećala tražila je da ja budem uz nju, ali kada je bila dobro, tražila je igru.

Ana je osećala bol i u početku joj je bilo veoma teško. Pričala je kako oseća petu iako je više nije imala. Kasnije su usledili drugi strahovi, od toga da se nikada neće udati jer nema nogu, pa sve do toga da nije mogla da shvati kako je to kada neko nosi protezu za nogu, jer kako je pričala, “to nije noga jer kroz nju ne može da teče krv”. Međutim, ova hrabra devojčica je uspela da se izbori sa svim problemima koje joj je život doneo, i okrene se sportu u kojem ređa uspehe.

– Bila sam drugi razred osnovne škole kada sam krenula da treniram plivanje, i evo već pet godina sam u klubu 11. april. Do sada sam učestvovala na brojnim takmičenjima i osvojila sam 37-38 medalja – priča nam Ana.

Sasvim je sigurno da izaziva pažnju gde god da se pojavi, pa tako i na samom bazenu, a njoj ništa nije moglo da stane na putu da postane četvorostruka juniorska svetska šampionka u plivanju za osobe sa invaliditetom.

– Ljudi su iznenađeni kada me vide na bazenu, ali im je isto tako drago što postoji osoba koja i pored svega pliva, uživa u životu i smeje se kao da nema nijedan problem. Ja sam bila mala kada se sve to dogodilo, nisam bila toliko svesna onoga šta se događa oko mene, ali sam uvek imala podršku svoje porodice, posebno mame i prijatelja – kaže Ana, pa dodaje:

– Voda je za mene sloboda, kada sam u njoj, ja iza sebe ostavim sve probleme i fokusiram se samo na bazen i na trening – priča ona i ističe da ima cilj da sledeće godine ode na Svetsko prvenstvo, pa je već uveliko počela da se priprema kako bi ispunila normu.

Njena majka Zorinka koja ju je patrijarhalno vaspitala, vodila ju je 2011. godine na hodočašće u Jerusalim, gde su se mnoge neverovatne stvari dogodile, a jedno od njih je i priznanje zbog kojeg joj je dozvoljeno da ispred imena ima “Hadži”.

– Vera drži i mene i nju. Da nisam bila uz Gospoda, sve bi bilo drugačije. Uskoro će dobiti protezu koja ima koleno i dva zgloba, savremena je i skoro pa kao da ima svoju nogu, jer se to stopalo prilagođava podlozi.

Ana ima veliku podršku sa svih strana, od svoje porodice, trenera Bojana Počuču, prijatelja iz škole koji dođu na njene treninge i takmičenja, ali i od profesora.

– Želim svima koji su me podržali i pomogli da se zahvalim. Plivanje predstavlja moju budućnost i znači mi podrška koju imam – kaže Ana, i za kraj dodaje da su je prijatelji prihvatili onakvu kakva jeste još u detinjstvu zbog čega je veoma srećna.

Pogledajte u video prilogu kako izgleda njen trening:

www.youtube.com/watch?v=17U7FYQD_Cg

Izvor: www.telegraf.rs

Autor: Marina Bojić