Mihailo Pajević: Prava, a ne priviligije

Očekujemo zato da država održi reč koju nam je dala 2005. godine i obezbedi rast naknade za tuđu negu i pomoć.

Problema koji pritiskaju gotovo 600.000 osoba sa invaliditetom u Srbiji nije malo. Moramo, međutim, biti realni i u saradnji sa državom pokušati da rešimo najpre one koji su prioritetni.

Materijalni položaj osoba sa invaliditetom ključ je većine pitanja. Koncept za koji se zalažemo nije u oslobađanju obaveza, koje sleduju svim građanima, već u obezbeđenju standarda koji omogućava da i osobe sa invaliditetom mogu da izmiruju sve svoje obaveze. Ne želimo, na primer, oslobađanje od plaćanja poreza, već prinadležnosti koje bi bile dovoljne da ga platimo kao svi ostali. To bi, istovremeno, bio i najbolji način da se spreče zloupotrebe naših prava. Setimo se samo rezervisanih parking mesta, koja su unosna roba na sivom tržištu.

Osobe sa invaliditetom u Srbiji teško žive. Veliki broj su osobe koje su rođene sa invaliditetom, ili su ga stekle tokom života. To je razlog što većina penziju nema uopšte, ili je reč o izuzetno malim iznosima. Očekujemo zato da država održi reč koju nam je dala 2005. godine i obezbedi rast naknade za tuđu negu i pomoć. Tada smo se dogovorili da ona bude na nivou od 0,7 tadašnje prosečne plate, sa tendencijom da tokom nekoliko godina dođe do izjednačavanja. To se, međutim, do danas nije dogodilo. Dubinu ovog problema ilustruje činjenica da mesečna cena doma za stare iznosi do 40.000 dinara, što znači da gotovo nijedan invalid ovu mogućnost ne može da iskoristi.

Korak u dobrom pravcu jeste donošenje zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, koji je u fazi prednacrta i od kojeg očekujemo da konačno uvede red u finanasiranje udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom.

Izvor: www.novosti.rs