Niški profesor podučava decu sa smetnjama u razvoju na Malti

Niš je centar adaptivnog plivanja u Srbiji to dokazuju mnogi uspesi niških plivača. U Nišu više od pet godina uspešno radi  najmasovniji srpski plivački klub za osobe sa invaliditetom „Delfin“ a u njemu uspešno pliva i takmiči se najbolji srpski plivač paraolimpijac Nemanja Tadić. Sedište Asocijacije adaptivnog plivanja Srbije (ADAPTS) je u našem gradu gde se organizuje (u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu – FSFV i Paraolimpijskim komitetom Srbije – POKS) prestižni međunarodni seminar na koji tradicionalno dolaze predavači i učesnici iz Belgije, Holandije, Bugarske, Islanda, Turske, Grčke, SAD, Kanade, Hrvatske. Nišlija Saša Kostić, profesor fizičke kulture iz Nišu trenutno  sprovodi sportske aktivnosti osoba sa invaliditetom na Malti.

Iskustvo koje je stekao radeći u „Delfin“-u i ADAPTS-u, uspesi koje je postizao sa plivačima u Srbiji, Grčkoj i Hrvatskoj, učešća na domaćim i inostranim kampovima i seminarima, bili su dobra preporuka da se zaposli na ostrvu u sredini Mediterana. Prof. Kostić radi u državnom sportskom centru za osobe sa invaliditetom (OSI) pod imenom „Inspire“. Samo ime „Inspire“ je podstrek i ljudima dobre volje da doniraju sredstva tom sportskom centru. „Pored budžeta Republike Malte, ova ustanova značajne izvore finansiranja dobija i putem donacija.“ – na početku našeg razgovora objašnjava profesor Kostić. Naš sagovornik smatra da je čak i u Srbiji moguć ovaj sistem finansiranja. On naglašava da iako je Srbija siromašna zemlja, uvek postoje ljudi dobre volje koji su spremni da doniraju sredstva za ovakve stvari.

Koje su razlike između Srbije i Malte, kada je reč o organizaciji fizičkih aktivnosti OSI?

„Mnogo je zabluda kod nas u Srbiji vezano za ovu temu. Smatra se da je rad sa osobama sa invaliditetom težak, što nije tačno. Jednostavno, upoznaš se sa patologijom invaliditeta i hronične bolesti, indikacijama i kontraindikacijama za fizičku aktivnost i radiš na motivaciji te osobe da istraje u vežbanju. I to je sve.“ – smatra Saša Kostić i nastavlja „Sledi nadgradnja toga. Sve to treba organizovati. Više desetina da ne kažem stotina hiljada osoba u Srbiji koji imaju neku vrstu invaliditeta i hroničnog oboljenja je potrebno organizovati da vežbaju.“

Druga velika razlika između Malte i Srbije je, po profesoru Kostiću, pristupačnost. On naglašava da „na Malti ne postoje fizičke barijere. OSI koja koristi kolica može da pristupi svakom objektu, plaži, sportskoj sali, bazenu… S druge strane, u Srbiji to nije slučaj, iako je zakonska regulativa o tome postoji već više od pola decenije.

S druge strane, profesor Kostić smatra da ima i primera dobre prakse, kada je u pitanju rešena pristupačnost sportskim objektima u Srbiji.

„Zatvoreni bazeni SC „Čair“ u Nišu su pristupačni za OSI. Postoje kolica i rampe za OSI, a prilagođene su i svlačionice i toaleti“. Rukovodstvo ove ustanove ima sluha za ovu populaciju, pa i ne čudi da je plivanje OSI u Nišu najrazvijenije u Srbiji“.

Primer dobre prakse po našem sagovorniku je „saradnja sporskih klubova za OSI u Nišu sa FSFV-om. Prisutna je nesumnjiva spremnost FSFV-a u Nišu da ohrabruje svoje studente da uče kako da sprovode fizičke aktivnosti OSI“.

Kako baš Malta, pitanje je za profesora Kostića.

„Kao trener u „Delfinu“, bio sam deo velike delegacije trenera i plivača iz Srbije na jednom prestižnom međunarodnom kampu za plivače sa invaliditetom koji se krajem 2014. održao u Istanbulu. Šef felegacije iz Srbije je bio dr Bojan Jorgić, stručnjak iz plivanja OSI, predsednik Skupštine ADAPTS-a i asistent na FSFV-u u Nišu. Na molbu direktora, prof. dr Marka Aleksandrovića, inače predsednika UO ADAPTS-a i profesora na FSFV-u u Nišu, bio sam zadužen da predstavnika Malte, Izabelu Zarb. Ona je ispred Plivačke asocijacije Malte odgovorna za edukaciju trenera, a sarađivala je i sa Bobom Baumanom, trenerom legendarnog Majkla Felpsa. Jednostavno – za nju nema nepoznanica u plivanju.“ – objašnjava prof. Kostić i nastavlja, „Međutim, to nije važilo za plivanje OSI, pa sam je u problematiku plivanja OSI uputio da bi što bolje pratila sadržaje na kampu. Mesec dana posle kampa u Istanbulu sam na jednu sedmicu otišao na Maltu, a od februara sam neprekidno ovde.“

Naš sagovornik naglašava da je jaka preporuka za njega bio jedan niški student – Vladimir Bajin, poznati rukometaš i diplomirani student FSFV-a.

„Uživam u svom poslu, radim za šta sam se školovao. Vodim računa o OSI tokom njihovog dnevnog boravka, sprovodim instruktažu i treninge plivanja za decu sa autizmom i daunovim sindromom, a pomažem i u hipoterapiji – terapiji jahanjem konja“.