Autizam nije razlog za odbacivanje

Autizam je složen razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Posledica je oštećenja mozga i ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija.

Društvo veoma teško prihvata osobe sa mentalnim i fizičkim invaliditetom. Te osobe su na marginama društvenih zbivanja, kretanje im je često veoma ograničeno zbog arhitektonskih barijera, do posla teško dolaze pa često žive na ivici egzistencije…

Takva je situacija i sa osobama s autizmom, poremećajem koji se sve češće dijagnostikuje u svetu, pa i u našoj zemlji. Zvanična statistika o broju osoba s autizmom u Srbiji ne postoji, ali se pretpostavlja da među nama živi 2.000 autističnih osoba, od kojih su 800 deca. Ovaj poremećaj nije toliko poznat u javnosti, oskudne su i dijagnostičke usluge, a ograničen je i pristup informacijama o atizmu pa su osobe koje pate od ovog poremećaja, kao i članovi njihove porodice, prilično usamljeni u iznalaženju rešenja za svoje svakodnevne probleme.

Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Posledica je oštećenja mozga i ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija, zbog čega se ponšanje i odnos sa spoljnim svetom razvija drugačije. Danas se zna da autizam nije mentalna bolest, da se ne radi o „raspuštenoj“ deci koju su roditelji zapostavili, niti su to „nevaspitana“ deca, kako se u narodu često veruje. To su osećajne osobe koje žele komunikaciju, koje mogu da se obrazuju i rade, ali za sve ovo im je potrebna posebna pažnja, stav i učenje. Dijagnostikuje se na osnovu posmatranja, a dijagnostičke kriterijume je propisala Svetska zdravstvena organizacija. On se javlja u različitim modalitetima sa velikim oscilacijama u intelektualnom razvoju. Da bi se otklonile nedoumice šta sve spada u autizam, na kongresu o autizmu u Barseloni stručnjaci su se složili da ovaj poremećaj nazovu „autistični spektar“.

Kada se govori o osobama sa autizmom, odnosno sa poremećajema u autističnom spektru, bez obzira na stepen inteligencije, uvek su prisutni poremećaji u kominikaciji, socijalizaciji i „krutosti“ u ponašanju.

– Deca s autizmom odrastaju u odrasle osobe s autizmom, na šta se mora stalno upozoravati – kaže dr Siniša Šoškić. – Mnogima od njih će biti potrebna briga i staranje tokom celog života. Iako svakom detetu s autizmom treba indivindualni pristup, poslednjih godina se i kod nas nastoji da se uključe u redovno predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje.

Do donošenja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, deca s autizmom nisu imala pristup redovnom obrazovanju već su pohađala specijalne škole. U redovno obrazovanje bila su uključivana samo sporadično. Zakon prvi put uvodi inkluzivni obrazovni sistem, predviđa individualne planove rada za učenike, pedagoške asistente i multidisciplinarne komisije za procenu potreba učenika za podršku.

Kako kaže naš sagovornik, inkluzija ne služi za to da se roditelji bolje osećaju, niti za to da se programi za sve učenike olakšaju radi te dece, već da se postigne maksimum u smislu socijalnog razvoja, društvene odgovornosti i tolerancije među decom, kao i da se autističnoj deci pruži prilika da stupe u kontakt s realnim svetom. Iskustva su ukazala na neophodnost saradnje među različitim sektorima: zdravstva, obrazovanja i politike, kao i na ogroman značaj rešavanja ovog problema na lokalnom nivou.

Izvor: DNEVNIK – Lekar

Autor: J. B.