Слаба подршка жртвама породичног насиља

Округли сто у оквиру пројекта „Удруженим напорима – ка новим европским стандардима у заштити жена од родно заснованог насиља”, насталог уз подршку Европске уније, који реализује оганизација за подршку женама с инвалидитетом „…Из круга – Војводина”, у партнерству с Аутономним женским центром из Београда, одржан је у Културном центру Новог Сада. Тема разговора била је примена Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (тзв. Истанбулска конвенција), која је у Србији ступила на снагу ове године, а нагласак је био на проблему и значају женских СОС телефона код нас и формирања јединствене, нацоналне линије.

– По Конвенцији би, између осталог, морале да постоје специјализоване институције женских невладиних организација, а међу њима је и женски СОС телефон – бесплатна, свима доступна и анонимна услуга – објаснила је Данијела Пешић из Аутономног женског центра, истичући значај примене Конвенције на локалу. – За сада, само ће Димитровград у свој буџет уврстити и СОС телефон.

По подацима изнетим на округлом столу, та услуга још увек није доступна на територији целе земље, а у последњих пет година чак шест телефона је угашено због недостатка новца. Иначе, новац за то у највећој мери долази у виду донација, а саговорнице на окрулом столу подсетиле су на то да је више од 80 одсто рада на тој услузи волонтерско. Једини СОС телефон у Војводини који пружа подршку женама с инвалидитетом је у оквиру организације „…Из круга – Војводина”. Како је рекла њихова представница Ивана Николић, ради се о посебно рањивој групи жена које најчешће трпе породично насиље. Она је објаснила да то не значи само позив јер, у зависности од потреба, корисница може послати СМС, имејл или разговарати уживо с оператером.

– Чланом 24 Истанбулске конвенције чак је и прописано формирање националне линије, јединственог СОС телефона – подсетила је Ивана Николић.У Србији још увек не постоји такав јединствени телефон за жене с искуством насиља који покрива територију целе државе и испуњава стандарде у погледу доступности, анонимности и специјализације за све врсте насиља обухваћене Конвенцијом. Закон о социјалној заштити препознао је важност оснвања такве услуге, али процес израде правилника којим се регулишу потребни стандарди, који је почео прошле године, још није завршен. Како је објаснила Ивана Николић, у току су преговори с једним од националних оператера.

Она је подсетила и на важност умрежавања институција које пружају подршку женама – жртвама насиља, наглашавајући да је то њихов заједнички задатак.

У циљу подизања друштвене свести и заштите људских права, Аутономни женски центар покренуо је и иницијативу код надлежног министарства за оснивање кризних центара за жртве силовања, које Конвенција зехтева, а Србија још увек нема. Осим тога, Данијела Пешић из те организације нагласила је и потребу заштите и подршке деци која су жртве насиља, што Истанбулска конвенција такође прописује.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: D. Ristić