Nemoćni smo pred državnom administracijom

NAŠA PRIČA – Zakoni se primenjuju selektivno, a naši argumenti se ne uvažavaju, tvrde privrednici.

Beograd – Probleme zbog načina na koji Poreska uprava primenjuje zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom nije imao samo naš list, već i brojni drugi privrednici koji su nam se javljali jer za njihove argumente poreznici nisu imali sluha.

Redakciju je na svoj slučaj podsetio i direktor preduzeća Vana, Strahinja Alimpić, koji se kad je ovaj zakon usvojen, 2010. godine, pismeno obratio Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ponudio posao za osobu sa invaliditetom. Tek u oktobru 2011. poslali su kandidata.

– Primili smo prvog koji je došao i rekao: „Hoću da radim“. On je i sada zaposlen u Vani. Ali inspekcija Poreske uprave nije smatrala da smo ispunili svoju obavezu i za period u kome smo tragali za radnikom odredili su i kaznu i penale u ukupnom iznosu od oko milion dinara. Pri tom sporno je da li mi uopšte padamo pod udar tog zakona, jer se on odnosi na firme koje imaju više od 20 zaposlenih. U trenutku kontrole mi smo imali 18, ali su nam oni na spisak „dodali“ i tri saradnice koje su bile na porodiljskom odsustvu, jedna od je čak tri godine bila da na „državnim jaslama“ – kaže Alimpić.

Žalbu Vane na rešenje inspektora Poreska uprava je odbila i firma se potom obratila Upravnom sudu. Ta tužba protiv Ministarstva finansija, podneta još 4. maja 2012, još nema epilog.

Razočaran što sud ćuti, Alimpić se još u oktobru 2012. obratio tada novoimenovanom ministru pravde Nikoli Selakoviću očekujući da će on nešto preduzeti. „Javno se priča da Upravni sud svesno i namerno opstruiše procese, iza čega svakako stoji neko iz vrha vlasti, pa nama nemoćnim i malim privrednim subjektima nanosi još veću štetu“, naveo je on u dopisu ocenjujući da bi svakako trebalo ukinuti zakon koji je „nakaradan, štetan pa i uvredljiv“. Iz Ministarstva mu je posle mesec i po stigao odgovor da su zatražili izveštaj od predsednika Upravnog suda, o čemu će ga obavestiti, a potom su citirani članovi zakona kojima je regulisan postupak po pritužbama na rad suda. Sredinom decembra te godine dobio je odgovor iz Upravnog suda – po tužbi primljenoj u maju „odmah je postupano u prethodnom postupku, a predmet je iznet sudskom veću 30.11.2012“. Sud je ocenio i da su „neosnovani navodi da se predmet drži po fiokama i da se namerno odugovlači postupak“ i naglasio da je postupajući sudija obavešten o sadržaju predstavke, kao i da će „predmet biti rešen u razumnom roku“. Još uvek nije rešen.

– Osećam se nemoćnim i to me najviše boli. Ja sam savestan privrednik, državi plaćam sve poreze, radnicima u dan zarade i doprinose, ali me ubija saznanje da meni svi mogu sve, da i republika i lokalna samouprava mogu preko noći da odrede raznorazne takse i svakakve obaveze a ja nemam mehanizam da zaštitim firmu. Ovde nema standarda, to je partokratski sistem u kome glavešine mogu sve. Povremeno poželim da od svega dignem ruke i zatvorim firmu koja je na tržištu već 25 godina – kaže Alimpić i dodaje da će makar u Strazburu ispraviti nepravdu koju mu državna administracija nanosi.

On tvrdi i da stranke pred sudom nisu iste, i da se u nekim sličnim predmetima, takođe vezanim za primenu Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odlučivalo znatno brže – za svega dva meseca nakon podnete žalbe, presudom u korist firme koja ju je podnela.

Podsetimo, glavna primedba koju privrednici upućuju Poreskoj upravi i kad je reč o ovom zakonu jeste njegova selektivna primena i rigorozne kazne pri čijem se određivanju ne vrši suštinska kontrola. Tako je i list Danas, iako je i pre usvajanja zakona imao zaposlene osobe sa invaliditetom, kažnjen sa više od pet miliona dinara i to za period tokom kojeg se sprovodila višemesečna komplikovana procedura dokazivanja i kategorizacije invaliditeta.

Izvor: www.danas.rs

Autor: M. N. Stevanović