Školovanje osoba sa invaliditetom (2)

Diskriminacija na delu. Roditelji dece sa invaliditetom često se žale na diskriminaciju na koju nailaze, na nejasne i neusaglašene propise, na nerazumevanje na koje nailaze kod nastavnika, kao i na sporo i neadekvantno reagovanje Ministarstva prosvete.

Upis dece sa invaliditetom u osnovnu ili redovnu srednju školu, gotovo po pravilu, u Srbiji je moguće samo ako škola učestvuje u pilot projektima inkluzivnog obrazovanja. Druga varijanta je široka akcija nevladinog sektora.

Što se fakulteta i ostalih visokoškolskih ustanova tiče, u većini slučajeva su arhitektonski nedostupni. Kada se pod „pritiskom“ nevladinog sektora i javnosti nešto i poradi na tom problem uglavnom dobijemo svečano otvaranje rampe za osobe sa invaliditetom na ulazu u zgradu škole, ali unutrašnjost zgrade je i dalje nedostupna, kao i prilaz kabinetima i toaletima.

Mnoge obrazovne istitucije ne žele da upišu osobe sa invaliditetom pod izgovorom da postoje posebne škole za njih. Ima i onih škola koje ne žele da svoje prijemne ispite prilagode osobama sa invaliditetom, pa tako pripadnici ove manjinske grupe ne mogu da ostvare svoje ustavno pravo na obrazovanje. I mnoge porodice dece sa invaliditetom često biraju da decu upišu u specijalne škole, iako je broj tih škola mali i locirane su samo u velikim urbanism centrima kao što su Beograd i Novi Sad. Tako deca sa invaliditetom bivaju prisiljena da se odvajaju od porodice ili da putuju svaki dan do škole.

Podaci pokazuju da se u ovakve škole u poslednjih deset godina sve više upisuju deca Romske nacionalnosti, iako nemaju nikakav invaliditet.

Te specijalne škole za decu sa različitim smetnjama u razvoju su, u stvari, ostaci starog obrazovnog sistema zasnovanog na medicinskom modelu pristupa invalidnosti. To su recimo škole za slepe i slabovide, za gluve i nagluve i slično. One i danas postoje uprkos činjenici da je Vlada Srbije prihvatila da sprovede sistem inkluzivnog obrazovanja.

Kao svetli primeri pojavljuju se pojedine visokoškolske ustanove koje dodeljuju stipendije za školovanje osoba sa invaliditetom u sklopu svog obrazovnog programa, prilagođavajući se fizičkim potrebama studenata.

Jedan od primera je upravo i raspisani konkurs Kompanije LINK group koja će u predstojeću školsku godinu upisati dvadeset studenata sa invaliditetom i to u Srbiji osam, a u BiH i Rumuniji po šest. Ukupna vrednost stipendija je oko 40.000 evra.

Školovanje studenata sa invaliditetom će se realizovati onlajn, putem platforme za učenje na daljinu. Cilj konkursa je da se obezbedi mogućnost osobama sa invaliditetom da steknu praktična znanja iz oblasti biznisa i informacionih tehnologija, koja će im omogućiti da na tržištu rada budu konkurentni, i da postanu prvi izbor poslodavaca za mnoga zanimanja koje donosi savremeno poslovanje.

Osnovni i glavni kriterijum za dodelu stipendije je motivaciono Pismo. Motivaciono pismo treba da sadrži naziv kursa koje bi kandidat želeo da pohađa, a zatim detaljno objašnjenje motiva i razloga koji su ga podstakli da konkuriše, šta želi na taj način da postigne i kako će to promeniti njegov život. Odluka o tome da li će kandidat dobiti stipendiju donosiće se uglavnom na osnovu toga koliko su ovi razlozi iskreni i podsticajni.

Za očekivati je da u pomenutom slučaju stipendranja studenata sa invaliditetom, oni neće biti izloženi diskriminaciji od strane drugih studenata i profesora, a to je pojava sa kojom se student sa invaliditetom često susreću, kad uprkos svim teškoćama, uspeju da se upišu u srednju školu ili na fakultet. Postoje brojni slučajevi kada profesori diskriminišu učenike sa invaliditetom jer ne žele da predavanje prilagode njihovim potrebama ili ih otvoreno diskriminišu u prisustvu drugih učenika i studenata. Nastavno osoblje, uglavnom, nije obučeno za rad sa osobama sa invaliditetom, ponekad po deceniju i više nisu imali takvog učenika/studenta u svojoj praksi, pa ako ima opravdanja za takve postupke ono leži u predrasudama koje imaju.

Projekat „Jednake šanse za sve“ sufinansira Republika Srbija – Ministarstvo kulture i informisanja

Izvor: ČAČANSKE NOVINE – Van rubrike

Autor: S. Marković