Uglavnom po projektima i kratkotrajno

Sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Valjevo u našem gradu tokom prošle godine zaposleno je 105 osoba sa invaliditetom (OSI) od kojih je bilo 40 žena, a u prvoj polovini ove godine zaposlena su 32 lica sa invaliditetom (pet žena). Po rečima Rade Savić, savetnika za zapošljavanje u Klubu za traženje posla Filijale Valjevo, uglavnom se radi o zapošljavanju na određeno vreme, odnosno produženju ugovora na određeno vreme, te se jedno lice može prijaviti više puta, pa nisu u pitanju samo novootvorena radna mesta.

– Osobe sa invaliditetom se zapošljavaju na poslove koji su definisani procenom zapošljivosti koja se radi za svaku osobu.  U praksi, to su najčešće poslovi evidencije, unosa i obrade podataka, administrativni poslovi, poslovi arhiviranja, ali i poslovi uređenja javnih površina. Osobe sa invaliditetom se najčešće angažuju preko Javnih radova i subvencija za otvaranje novih radnih mesta, a kada je reč o Javnim radovima, najviše lica sa invaliditetom predhodnih godina su zaposlili Vidrak, Zdravstveni centar, Narodni muzej, Matična biblioteka i Zavod za zaštitu spomenika – rekla je Rada Savić, uz napomenu da je privredni ambijent u Valjevu takav da se poslodavci bore za opstanak i zadržavanje postojećih zaposlenih, te se teško odlučuju da otvaraju nova radna mesta i pruže šansu novim ljudima, između ostalih i osobama sa invaliditetom.

Svetlana Janković Beljanski, pomoćnica gradonačelnika smatra da situacija nije baš sjajna kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

– Zakon o zapošljavanju i poslovnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom predviđa obavezno zapošljavanja tih lica u svakoj firmi koja ima preko 25 zaposlenih, odnosno poslodavci su u obavezi da na svakih 50 zaposlenih, zaposle jednu osobu sa invaliditetom. Međutim, u istom zakonu stoji da ako poslodavac neće da zaposli takve osobe, on može da plaća paušelno kaznene poene, tako da oni koji bi možda i mogli da zaposle ova lica, to izbegavaju. Ipak, iako broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u našem gradu nije veliki mora se priznati da ima izvesnih pomaka u ovoj oblasti u odnosu na period kada nije bilo zakonskih odredbi po ovom pitanju, kada je sve bilo isključivo na dobrovoljnoj osnovi – ističe Svetlana Janković Beljanski. Ona smatra da najveću mogućnost da pokrenu svoj aktivizam, osobe sa invaliditetom imaju kroz programe u okviru raznih udruženja koja u ovom gradu postoje, a kao i po mnogim gradovima u zemlji, i u Valjevu postoji prduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „DES“ koje bi trebalo da ih angažuje u svojim procesima, pretežno molersko – zidarskim – farbarskim. Po njenom mišljenju, jedan u nizu problema kada je u pitanju zapošljavanje ovih lica predstavlja i segment njihovog obrazovanja.

– Osobe sa invaliditetom u svom obrazovnom procesu nemaju mogućnost da u skladu sa svojim talentom i intelektualnim sposobnostima izaberu široku listu zanimanja, pogotovo ako se radi o osobama sa telesnim invaliditetom, tako da oni u Valjevu najčešće završavaju Gimnaziju ili Ekonomsku školu u kojima su zastupljeni profili zanimanja kojima bi oni mogli da se bave. Da je proces obrazovanja u potpunosti prilagođen njihovim potrebama i mogućnostima možda bi imali veću motivaciju i želju da se zaista uključe u rad. Sa druge strane, u vreme ekonomske krize i opšte nezaposlenosti, teško je očekivati u našem društvu u kom postoje predrasude i opšta neinformisanost o mogućnostima OSI, da neko zaposli te osobe. Takođe ove osobe nemaju pristupačno okruženje, ne mogu da dođu do radnog mesta bez većih prepreka. Ima i slučajeva gde poslodavci od njih očekuju ostvarivanje iste norme kao i za ostale zaposlene, pa napuštaju takva mesta usled nemogućnosti da ispune te zahteve. Sam zakon o zabrani diskriminacije dozvoljava neke pozitivne mere u smislu podsticanja zapošljavanja i rada OSI koji predviđaju neke bolje uslove rada za njih, poput kraćeg radnog vremena, pauza u radu, dužeg vremenskog perioda za ispunjenje propisanih normi ili smanjivanje norme u skladu sa njihovim mogućnostima i druge – smatra Svetlana Janković Beljanski i dodaje:

– Meni je ovo četvrto radno mesto i u svakom svom nastojanju sam morala da iskažem veliku borbu, motivisanost, da zauzmem stav, budem uporna i pokažem da mogu da obavljam određene poslove. Postoje predrasude i od samih osoba sa invaliditetom koje nisu baš najspremnije da se uključe u sve to, traže da im se obezbede neke specifične okolnosti, poput toga da rade kod kuće. Ipak, ne treba njih kriviti, to je prosto posledica okruženja u kojem su gajeni i u kojem su sticali svoje životne poglede, a koje uglavnom ima zaštitnički stav prema njima, pa prosto žive u nekom svom ubeđenju da je to neko dužan da im obezbedi. Oni bi takođe trebalo da ulože više truda, hrabrosti i borbenosti u svom nastojanju da budu samostalni, nezavisni, što im omogućava da postanu kompletne ličnosti – zaključuje pomoćnica gradonačelnika Svetlana Janković Beljanski.

Izvor: NAPRED, Valjevo – Van rubrike

Autor: B. M.