Jezik diskriminacije

„Ja sam Cigan, država me zove Rom“, reče jedan Rom, koji ne smatra da je reč Ciganin pogrdna. Ipak, izvan romske etničke grupe ona može da ima uvredljivo značenje, što je činjenica koja nas upozorava na obazrivost u javnoj komunikaciji i nalaže da je ne koristimo. Politički korektni nazivi jedino su Rom i Romkinja.

„Za sebe uvek kažem da sam invalid, čak me i nervira kad me zovu osoba sa invaliditetom“, kaže osoba sa invaliditetom. Zahtevi za nediskriminativnu upotrebu jezika očito se ne zasnivaju na pojedinačnim tumačenjima termina. Upotreba jezika u vezi je sa razvojem pristupa i metoda u radu sa osobama sa invaliditetom. Kod nas se ove osobe i dalje smatraju bolesnim, dakle onim koje imaju neku dijagnozu, pa je i terminologija (invaliditet, ometenost, hendikep) zasnovana na medicinskom pristupu. „Socijalni pristup ima u prvom planu promenu društva, a ne promenu osobe koja ima invaliditet, kao i poštovanje koncepta ljudskih prava i koncepta jednakih mogućnosti. Ovo znači da je invaliditet/hendikep/ometenost samo još jedno od ličnih svojstava osobe, isto kao i pol, rod, nacionalna i verska pripadnost i slično“ (iz Preporuka zaštitnika građana).

„Ja sam guverner Narodne banke, a ne guvernerka“, kaže guvernerka Narodne banke. Kodeks neseksističke upotrebe jezika ni u ovom slučaju ne uzima u obzir pojedinačne stavove, već ima u vidu potrebe savremenog društva jednakih mogućnosti, prava i jednakih pristupa pozicijama moći. Kako jezik reflektuje nejednak socijalni status i pokazuje da je društvena moć u rukama muškaraca, rodno osetljivi jezik je jedno od ključnih mesta u okviru politike rodne ravnopravnosti. Upotreba muškog roda kao neutralnog nije prihvatljiva jer čini žene i njihovu društvenu ulogu nevidljivim. Otpor prema korišćenju naziva zanimanja u ženskom rodu jeste neprihvatanje žena na položajima koji se tradicionalno vezuju za muškarce. Razlog što se veliki broj žena protivi rodno senzitivnom jeziku leži dobrim delom u tome što društvo blagonaklono gleda na žene koje se ponašaju prema tradicionalnim kulturnim normama (što je svojevrsni seksizam). Naša sredina teži da ostane patrijarhalna, a u patrijarhatu se rodna ravnopravnost ne može ostvariti.