Iz invalidskih kolica skuplja novac za bolesne

Boreći se za druge, lečimo sebe. Nije mi teško da sate provodim na hladnoći i ljudima skrenem pažnju da postoji neko kome je potrebna pomoć.

Ovako priča Nišlijka Marina Adamović (51), pesnikinja i humanista koja, iako boluje od multiple skleroze, sve vreme pokušava da pomogne drugim ljudima.

– Topla soba, šolja čaja i pahuljica, sasvim je dovoljno da imam za život, više od toga mi nije potrebno – kaže Marina.

Ova hrabra žena u invalidskim kolicima prelazi delove grada sa transparentom skupljajući novac za Bojana Lekića (25) iz Krnule kod Vladimiraca, kome je potrebno 138.000 evra za transplantaciju koštane srži, a koga lično i ne poznaje.

– Svakog dana Bojanu šaljem novac, do sada sam sakupila 2.500 evra, ali njemu je potrebno još mnogo jer je skupio 88.000 evra. Jednom prilikom nisam stigla na vreme da uplatim novac, pa su mi na ulici oteli fasciklu s novcem, od onda ne smem da rizikujem, šaljem svakog dana. To što pomažem drugima za mene predstavlja terapiju – priča Marina.

Već 20 godina ima problem sa kostima, ali je pre pet godina pala u kolica i kretanje joj je ograničeno. Nakon što je bolest uzela maha, odlučila je da okrene novi list i počne da živi sama da porodici ne bi predstavljala teret.

– Nisam mogla da podnesem da sin Gavrilo gleda kako mi nije dobro, nisam želela da mu upropastim život da bude vezan za mene. On je student i treba da ima svoj život, u dobrim smo odnosima, čuva on mene, a kad god nešto ne mogu sama, pozovem njega – veli ona.

Nekada je studirala francuski jezik i Pravni fakultet, živela normalan život.

– Ranije sam se pitala zašto je meni moralo ovo da se dogodi, ali od toga nema koristi. Našla sam smisao života u tome da se borim za druge, kad već ne mogu za sebe. Pišem poeziju otkad sam naučila slova u prvom razredu, prodajem svoje knjige preko izdavačke kuće i sav novac uplaćujem u humanitarne svrhe – priča Adamovićeva.

Ne propušta da još jednom naglasi kako je u ovom trenutku najvažnije da Bojan bude dobro i da „svi zajedno uspemo da ga spasemo“.

– Svako ko njemu pomogne, pomogao je i meni, to je moja misija – zaključuje Marina.

Do sada je sprovela više od deset akcija, prikupljala je novac za malu Anitu Balaž iz Šida, za petogodišnjeg Veljka Petkovića, za Anđelu Janković, za niško porodilište i mnoge druge.

Potreban akumulator za kolica
Na pitanje šta bi njoj lično trebalo kako bi joj bilo lakše, kratko je odgovorila: – Samo akumulator za kolica. Dogodilo mi se jednom da su kolica stala na ulici, bilo je hladno i baš mi je bilo neprijatno, pozvala sam sina da me  odvede do kuće.