Zanat u rukama

Na skupu su prdstavljeni rezultati istraživanja o položaju OSI na tržištu rada. Namera je bila da se nakon 3 godine implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, sagledaju efekti njegove primene, kao i da se buduće aktivnosti u oblasti zapošljavanja OSI planiraju polazeći od egzaktnih podataka.

Projekat „Platforma za sindikalno organizovanje osoba sa invaliditetom“ realizuje Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Sekons (SeConS) grupom za razvojnu inicjativu i Centrom za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije (CSZS), u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Cilj projekta je da doprinese razvoju i poštovanju prava OSI u random procesu, putem razvoja inovativne platform za praćenje politike zapošljavanja OSI i zaštite i ostvarivanje prava iz rada i po osnovu rada OSI. Namena projekta je da doprinese poboljšanju implementacije Zakona o rofesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI, putem uspostavljanja mehanizma za praćenje obima i kvaliteta zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Bojazan i oprez

U okviru projekta „Platforma za sindikalno organizovanje osoba sa invaliditetom“, u prostorijama zrenjaninske filijale za zapošljavanje, 21. februara, održana je lokalna debata na temu „Mogućnosti unapređenja politika u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom“. Prisustvali su predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom – Udruženje paraplegičara Banat, Udruženja slepih i slabovidih, Saveta za unapređenje položaja OSI, predstavnici Regionalne privredne komore, Unije poslodavaca, lokalne samouprave i Filijale za zapošljavanje Zrenjanin, Mikica Budimirović, izvršni director Foruma mladih sa invaliditetom Srbije i Marko Milanović bili su moderator debate.

Učesnicima debate predstavljen je i predlog Memoranduma o formiranju koalicije na lokalnom nivou za unapređenje prava osoba sa invaliditetom u procesu rada i zapošljavanja.

Zoran Šipka, član lokalnog Saveta za unapređenje položaja OSI smatra:“Jedan od razloga nepovoljnog položaja OSI na tržištu rada je njihova neinformisanost o pravima pri zapošljavanju, ali i određena doza inertnosti, odnosno bojazan i oprez zbog kojih dobijaju ponude za zaposlenje, plašeći se da će izgubiti primanja koja imaju, a ne znaju, recimo, da ne gube prinadležnosti za tuđu negu i pomoć ukoliko se zaposle. Inače, jedan od ciljeva lokalnog Saveta za unapređenje položaja OSI je osnivanje Kancelarije za unapređenje položaja OSI. Kancelarija bi predstavljala sponu između OSI, organizacija i udruženja OSI, filijale NSZ, a sve sa ciljem da se što veći broj OSI zaposli i da se poboljša njihov položaj“.

Poslodavci češće biraju alternativu

Na skupu su predstavljeni rezultati istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Namera je bila de se, nakon 3 godine implementacije pomenutog zakona, sagledaju efekti njegove primene, kao i da se buduće aktivnosti u oblasti zapošljavanja OSI planiraju polazeći od egzaktnih podataka. Istraživanje položaja OSI na tržištu rada je sproveo „Sekons“, na uzorcima iz 3 ciljne grupe: zaposleni OSI, nezaposleni OSI i poslodavci. Istraživanjem su indetifikovani problemi sa ponudom i potražnjom poslova za OSI, problemi posredovanja u zapošljavanju, preporuke za povećanja aktivizma OSI, za povećanje zaposlenosti i kvaliteta zaposlenosti OSI.

Prva konstantacija je da je od momenta donošenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanja osoba sa invaliditetom zabeležen porast broja zaposlenih OSI, što je rezultat primene odredbi zakona i sprovođenja mera podrške NSZ. Međutim, dva ključna nedostatka i dalje postoje: žene sa invaliditetom manje su zastupljenje u radnoj snazi i kod zaposlenih i kod nezaposlenih OSI. Takođe, nepovoljna je kvalifikaciona struktura OSI.

Kada je reč o traženju radne snage, zapaženja su sledeća: Veliko je učešće poslodavaca koji se odlučuju za uplatu u fond ili sklapanje ugovora sa preduzećima za radno osposobljavanje OSI. Poslodavci češće biraju alternative koja će im omogućiti da ih zapošljavanje OSI što manje optereti – zabeležen je rast udela privremenih i povremenih poslova u zaposlenosti OSI. Pri zapošljavanju poslodavci se opredeljuju za OSI sa manjim invaliditetom, nastojeći da izbegnu investiranje u prilagođavanje radnog mesta i eventualno veće troškove transporta za teže pokretne osobe.

Na strani ponude, potražnje i posredovanja u zapošljavanju, utvrđeno je da je veći broj invalida rada i osoba sa lakim telesnim invaliditetom, te da upravo ove kategorije OSI češće nalaze posao.

U vezi sa posredovanjem između poslodavca i nezaposlenih OSI, oba aktera uglavnom se pozitivno izjašnjavaju o ulozi NSZ, kao instituciji značajnoj pri implementaciji Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI. Očekivanja obe strane u vezi sa budućim aktivnostima na planu zapošljavanja OSI, takođe su vezane za NSZ.

Počele obuke

Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Zrenjanin, organizuje dve obuke za osobe sa invaliditetom prijavljene na evidenciju nezaposlenih: obuku za servisera personalnih računara i obuku za izradu nameštaja od pločastih materijala. Obuke su počele 12. februara, a njima je obuhvaćeno 14 osoba sa invaliditetom – 5 lica stiče znanja za servisera računara, a 9 veštine stolarskog zanata. Uz rešenje o verifikovanoj invalidnosti, uslov za uključivanje u obuke bila je i završena srednja škola i znanje osnova rada na računaru – za obuku za servisere personalnih računara, odnosno završena osnovna škola – za obuku za izradu nameštaja od pločastog materijala. Cilj obuke je sticanje novih znanja i veština, kako bi se povećale šanse polaznika za zapošljavanje.

Obuka za servisera personalnih računara odvija se školi računara „Nimiko“ u Zrenjaninu i trajaće 165 časova, do 11. aprila.

„Polaznici su veoma zainteresovani, postavljaju brojna pitanja, čak i za vreme pauze ostaju u učionici da još nešto pogledaju, probaju…Radimo teorijski deo uporedo sa praktičnim. Na početku prezentujemo teorijski deo – kako radi neki deo računara, a zatim praksu, kako se taj deo popravlja. Bavimo se hardverskim delom računara, manje softverskim. Svrha kursa je da se polaznici što bolje osposobe za servisiranje računara, zato uče kako da računar rasklapaju i sklapaju, čitaju šeme, spajaju delove i slično. Dugo sam radio kao serviser. Po mojim saznanjima, u gradu ima oko 10 firmi koje se bave prodajom i servisiranjem računara. Ako su svakom preduzeću i ustanovi koji posluju na našem području nužne usluge servisiranje računara, onda svakako postoji mogućnost da polaznici nađu posao ili osnuju svoj servis“, isiče Dušan Velimir, diplomirani inženjer za razvoj mašinske struke, predavač na obuci za servisera personanih računara.

„Šest godina sam bez posla, ali ne gubim nadu. Dobro je što je filijala za zapošljavanje organizovala ovu obuku, predavač je odličan, uslovi u „Nimiku“ takođe. Samo da je posla. Prihvatio bih svaki posao, samo da ga ima“, ističe Dragoslav Stojkov, jedan od polaznika kursa.

Za teorijski deo obuke za izradu nameštaja od pločastih materijala, koji se odvija u prostorijama „Nimika“, zadužena je Svetlana Perić Durić, diplomirani inženjer šumarstva. Profesorka je veoma zadovoljna kandidatima na obuci: „Aktivni su, pažljivi, zainteresovani, stvarno slušaju i prate gradivo. Ovo je interesantan i svrsishodan kurs koji omogućava kandidatima da budu montažeri i izrađivači nameštaja od pločastih materijala. Za pokretanje takvog biznisa nisu potrebna velika ulaganja u opremu, nisu zahtevni ni proizvodnja ni tehnologija. Ako im leži ovaj posao, ako imaju osećaj za konstrukciju, za mere, za prostor, mogu da osnuju firmu za izradu nameštaja od pločastog materijala, jer uvek ima potrebe da se izradi kompjuterski sto, komoda, polica,… Ili da to bude radionica za uslužno sečenje pločastih materijala: krojenje, sečenje po meri, kantovanje, bušenje i slično.“

Praktični deo obuke realizuje se u DOO „Bejzik lajn“ (Basic line) u Zrenjaninu. Za obuku je predviđeno 150 časova, a odvijaće se do 7. aprila.

„Po struci sam trgovac, a bez posla sam oko dve godine. Obuka je dobra, praktični deo interesantan. Drugačije je od poslova koje sam do sad radio. Dobro je što na ovaj način stičem još jedan zanat“, ističe jedan od polaznika, Aleksandar Milanović, a slično misli i Mićan Bajić, po struci bravar: „Naučiću još jedan zanat, i to vrlo sličan, razlika je samo u materijalu. Kao bravar radio sam sa metalom, a sada sa drvetom“.

„Obe obuke su kvalitetne i vredne, gledajući znanja i veštine koje se stiču. Izuzetna je prilika koju pruža država, da putem ovih obuka omogući polaznicima da steknu vredna znanja i dobiju zanat u rukama“, ističe Dragana Milekić, vlasnica škole računara „Nimiko“.