Dragana Rodić Aranđelović nepokretna je već 15 godina: Mihajlovi koraci kao da su moji!

„Uživam u Mihajlovim koracima kao da su moji. Sin mi je  doneo toliku sreću da više ne razmišljam o mom hendikepu i mojoj nesreći.“

Ovo su reči  Nišlijke Dragane Rodić Aranđelović(36), hrabre mlade žene koju je sudbina pre 15 godina trajno vezala za invalidska kolica posle teške saobraćajne nesreće. Dragana se nikada nije predala i ako se za nekoga u invalidskim kolicama ne može reći da je invalid, onda je to zasigurno ona. U svom životu uradila je puno toga, zaista živi punom parom i radi sve ono od čega se njenim zdravim i pravim vršnjakinjama vrti u glavi.

Završila je ekonomski fakultet, zaposlila se u Centru za razvoj karijere na Univerzitetu u Nišu, osnovala Udruženje „Dragana Rodić“ i info-centar za matične ćelije, skakala padobranom sa visine od 3.000 metara, napisala knjigu, udala se za Miloša Aranđelovića. Najvažniji trenutak u njenom životu  desio se 20. aprila 2012. godine kada je postala majka.

GILE JE MOJ NAJVEĆI USPEH

– Sve što sam uradila u životu izgleda mi nevažno i beznačajno u odnosu na ulogu majke. Moj sin Mihajlo, koga od milošte zovemo Gile, aprila će napuniti dve godine. On je moja najveća ljubav i moj najveći uspeh. Kada sam ga prvi put uzela u naručje, osetila sam iskonsku ljubav. To je zaista neopisivo osećanje. Sada sam majka, srećna i ispunjena žena- priča Dragana s neskrivenom radošću i ogromnim ponosom.

Gile uveliko hoda i trči, a u tom uzrastu deca su svim majkama i očevima veoma teška za čuvanje. Dragana priznaje da nije lako, ali da uz pomoć supruga pobeđuje sve poteškoće.

– Interesantno je da je Gile sam stvara svest o mojoj situaciji. On se od početka, čim je prohodao, sam prilagodio, penje se na kolica I dolazi kod mene. Iako je mali zna da kaže :“ Mama, ne može to”. Već uviđa da ja ne mogu da mu dodam sve što traži. Dešava se da hoće da uzme nešto sa kreveta, kad vidi da ja ne mogu da mu pomognem, on se sam popne. Nema nikakvih problema. Od rođenja ga  kupam, presvlačim  i hranim. Još ga dojim, iako će uskoro da napuni dve godine. Za njega mi ništa nije teško – kaže Dragana i dodaje da se “rođenjem deteta rađaju i majka i otac”.

Hrabra mama se priseća da je od početka bila svesna da nikada neće moći da potrči za svojim sinom.

– Odlučila sam da budem savršena majka mom Giletu, iako sam u invalidskim kolicima. Znala sam da neću moći da hodam, ali to mi nije predstavljalo traumu. Sa Milošem odgajam sina u najvećoj ljubavi. Za mene nema veće sreće nego kad Gile dođe kod mene u  naručje i zagrli me. Pođu mi suze radosnice. Sada plačem samo od sreće. Nema više suza zbog tuge ili nekih poteškoća. Gile nas toliko usrećuje i okupira – kroz osmeh objašnjava Dragana. Miloš veli da mu ništa nije teško da uradi za svog sina, i da tek kad “dobiješ dete shvatiš život na pravi način”.

Znao sam da ću kao otac morati više da se angažujem, ali mi nikada nije smetalo niti predstavljalo bilo kakvu prepreku to što je moja Dragana u invalidskim kolicima. Presrećan sam što aktivno učestvujem u odgajanju svog sina, što sam sa njim po ceo dan, tu sam kad se budi…Od malih nogu ga vaspitavamo da bude samostalan, ali naravno da tako mali mnogo toga ne može  sam. Učimo ga da traži šta mu treba. Presrećan sam što je jako muzikalan i voli da sluša muziku, jer sam ja muzičar – priča ponosni tata.

GILE ZNA 20 PESAMA

– Gile već  zna preko 20 naših pesama, čak nekoliko i na engleskom, naravno refrene I po neku strofu. To je neuobičajeno za decu njegovog uzrasta. Naučili smo ga da broji do 20, a na engleskom do deset. Ljudi se iznenada kad ga to vide, jer njegovi vršnjaci jedva da znaju po 20 pojmova mama, tata, baba, njam njam… Gile sam uzima iz frižidera i odlučuje šta će da jede i kaže mi: “ Mama, spremi mi!- ponosno priča Dragana Rodić.