Pomoć onima koji ne vide

Na ulicama, u prostorijama javnih preduzeća „Infostan“ u Beogradu i „Informatika“ u Novom Sadu i na mnogim drugim javnim mestima u ova dva grada nedavno su postavljeni flajeri „Uputstva za komunikaciju sa slepim ljudima“ koje je sačinio i štampao Centar za pomoć i rehabilitaciju osoba sa posebnim potrebama „Kuća svetlosti“. Prema rečima predsednice ove neprofitne organizacije prof. dr Zorice Savković, cilj je da se građanima skrene pažnja na slepe osobe koje se nalaze svuda oko njih i da im se pruži informacija kako da postupaju pri susretu sa njima, kako da im pomognu… Flajeri su štampani donacijama grtađana preko uplatnica za komunalije, a u „Kući svetlosti“ posebno se zalažu za savetodavni rad, razbijanje predrasuda, kao i podizanje nivoa svesti građana da bi slepe i druge osobe sa posebnim potrebama trebalo što uspešnije integrisati u društvo. – Ove godine ćemo nastojati da proširimo saradnju i delimo flajere i u poštama, bankama, domovima zdravlja i drugde kako bi se što više ljudi uključilo i pokazalo društvenu odgovornost prema svojim slepim sugrađanima – kaže doktorka Savković.

Pri susretu sa slepom osobom, ističe naša sagovornica, a to je i rečenica kojom počinje „Uputstvo“, usredsredite se na tu osobu, a ne na njen invaliditet: slepi ljudi su pre svega ličnosti koje rade iste stvari kao i svi ostali, samo što ponekad koriste drugačije načine, metode i tehnike. A evo i ostalih saveta:

– Izbegavajte stigmatizujuće reči, kao što je „hendikepiran“. Upotrebljavajte termin „slep“ kad opisujete ove osobe, razgovarate o njima ili sa njima.

– Slobodno koristite termine „gledati, videti, posmatrati…“ jer ih i slepi koriste.

– Predstavite sebe i osobe koje su sa vama pri uspostavljanju kontakta sa slepima.

– Obraćajte se uvek neposredno slepoj osobi, a ne onima pored nje, kao da ona nije prisutna.

– Opustite se. Koristite svoj uobičajeni ton glasa. Slepa osoba dobro čuje, nema potrebe da vičete. Gubitak vida ne znači gubitak sluha ili govora.

– Ako sretnete slepu osobu na ulici, ljubazno joj ponudite pomoć.

– Ako slepa osoba prihvati pomoć, slušajte je ili pitajte za instrukcije, ona će vam objasniti koji je najbolji način da je vodite.

– Vaše ponašanje prema slepoj osobi trebalo bi da je društveno prihvatljivo: ne gurajte je, ne budite grubi, pomažite samo rukom.

– Većina ljudi koji vide ne znaju kako da pruže pomoć slepoj osobi. Obično se sve svodi na to da je guraju ispred sebe i tako neposredno ugrožavaju njenu sigurnost.

– Imajte na umu da slepa osoba tretira beli štap ili psa vodiča kao produženi deo svog tela. Nikada ne dirajte psa vodiča, ne igrajte se s njim‚, jer on radi! Nemojte grabiti i pomerati štap slepoj osobi bez njene dozvole.

– Slepa osoba će vam pomoći kao neiskusnom vodiču, uhvatiće vas malo iznad lakta opuštenim, ali dovoljno čvrstim zahvatom. Potrebno je da slepa osoba zaostaje pola koraka iza vodiča pri kretanju.

– Budite direktni i jasni kada opisujete stvari i objekte i određujete pravac kretanja.

– Kad ste završili zajedničko kretanje, ostavite slepu osobu na njoj poznatom mestu, kako bi mogla samostalno da nastavi kretanje.

– Ne ostavljajte je na otvorenom ili njoj nepoznatom mestu. Kažite joj gde se nalazite i da ćete otići ukoliko joj vaša pomoć nije potrebna.

– Ukoliko napuštate zatvoreni prostor, odnosno udaljavate se od slepe osobe, kažite joj to. Niko ne voli da priča sam sa sobom.