Zakoni dobri, implementacija loša

Novi Pazar – Svest o položaju osoba sa smetnjama u razvoju u ovom gradu, u poslednjih petnaestak godina, znatno se popravila, iako su predrasude još uvek jake. Ovo je ocenjeno u raspravi o položaju i potrebama osoba sa smetnjama u razvoju u kojoj su učestvovali predstavnici udruženja za mentalno nedovoljno razvijene osobe, gluvih i nagluvih, slepih i slabovidih, cerebralne paralize, kvadriplegičara i nevladinih organizacija koje najčešće imaju aktivnosti sa ovim udruženjima. Razgovor na ovu temu deo je projekta o socio-ranjivim grupama, koji realizuje naš list uz finansijsku pomoć Misije OEBS u Srbiji – Trening centar u Novom Pazaru.

Učesnici rasprave su istakli da je zakonska regulative koja se odnosi na osobe sa smetnjama u razvoju dobra, ali je implementacija loša i „često zavisi od volje nadležnih službenika“. Zbog toga ove osobe i porodice u kojima žive veoma teško ostvaruju svoja prava i to „dodatno usložnjava i otežava rešenje problema“. Čelnici ovih organizacija ukazali su na veliki problem u radu Interresorne komisije čije bavljenje kategorizacijom nije suštinsko i vrlo često radi u sastavu koji stručno ne odgovara licu čiji stepen ometenosti se kategoriše. Ovaj problem je posebno izražen kod osoba ometenih u mentalnom razvoju, „umesto psihologa i neuropsihijatra stepen mentalne ometenosti određuje hirurg ili lekar neke druge specijalnosti“. Problema ima u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, jer se teško ostvaruju prava na tuđu negu i dešava se da se ovakva lica, a posebno deca upućuju na dalje preglede u Beograd bez pratioca. Predstavnici Udruženja za mentalno nedovoljno razvijene osobe ukazali su na problem predškolskog i školskog obrazovanja. Inkluzija je još daleko i za ovu i za decu sa smetnjama u sluhu. Za rad sa ovim osobama nema dovoljno ni stručnog kadra.

Problem sa kojim se suočavaju osobe sa smetnjama u razvoju je i zapošljavanje. Učesnici u raspravi su naveli da i tu postoje predrasude i da se ta lica upošljavaju na određeno vreme ili na javnim radovima. Ovaj problem nemaju samo u Savezu gluvih i nagluvih, gde je vise od 90 odsto njihovih članova zaposleno, uglavnom, u privatnim firmama. Arhitetonske barijere su još jedan problem čije rešavanje pokušavaju da iniciraju ova udruženja.  U Novom Pazaru postoji na gradskom šetalištu obeležena staza za kretanje slepih lica, ali na njoj su terase ovdašnjih ugostiteljskih objekata. Kada su u pitanju popusti prilikom plaćanja komunalija, iako postoje gradski pravilnici, to pravo se ostvaruje od slučaja do slučaja, jer „odluke suspenduju direktori komunalnih preduzeća“. Jedini popusti koji funkcionišu su internet kod Telekoma i kablovska televizija. Primedbe su upućene i na račun medija zato što nedovoljno posvećuju pažnju položaju i problemima lica sa smetnjama u razvoju.

Sve ove organizacije iz gradskog budžeta dobijaju sredstva samo za isplatu zarada zaposlenima, a sredstva za aktivnosti obezbeđuju se programski iz donacija.