Najveći popust za legalizaciju imaće socijalno ugroženi i osobe sa invaliditetom
Beograd
Za ove dve kategorije važiće popust od 99 odsto za prvih stotinu nelegalnih kvadrata
Beograd
Za ove dve kategorije važiće popust od 99 odsto za prvih stotinu nelegalnih kvadrata.
Invalidi i korisnici socijalne pomoći najmanje će plaćati za legalizaciju bespravnih kuća i stanova. Za njih će, kad budu izmirivali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, važiti popust od 99 odsto za prvih 100 nelegalnih kvadrata. Moći će i da računaju na upola nižu cenu ukoliko naknadu, umesto u ratama, plate odjednom do 31. marta ove godine. Uslovi koje treba da ispune kako bi iskoristili ove povlastice jesu da dokažu da su kao vlasnici porodičnog stambenog objekta njegovom izgradnjom ili kupovinom trajno rešavali stambeno pitanje i da oni, ali ni njihovi članovi domaćinstva, nemaju drugu nepokretnost za stanovanje na teritoriji grada. Svi drugi koji su zidali bez građevinske dozvole stanove i kuće za svoje potrebe ili za tržište, poslovni prostor, hale i hangare dobiće popust od 50 odsto za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, ako tu obavezu izmire do 31. marta ove godine.
Ako naknadu budu plaćali posle tog datuma, sve kategorije vlasnika nelegalnih građevina imaće popust od 30 odsto. Bez prava na popust, moći će da troškove legalizacije plate na 240 mesečnih rata.
Nabrojane olakšice usvojilo je privremeno veće Beograda, na osnovu novog zakona o legalizaciji, koji odluku o popustima prepušta lokalnim samoupravama. Kao jedinu povlasticu na naknadu zakonodavac je dozvolio da ona može da se plati odjednom ili na mesečne rate, najduže na 20 godina.
Graditeljima koji u prethodnih dvadesetak godina nisu prijavili svoje nelegalne nekretnine rok da to učine ističe 29. januara. Do sada, ni pretnje da će im objekti biti porušeni i da će plaćati dvostruko veći porez nisu naterali vlasnike nelegalnih nekretnina da ih legalizuju. O tome svedoči podatak da je prema prethodnom zakonu – znatno liberalnijem od sadašnjeg ne samo kada je reč o urbanističkim uslovima već i prema tome što je nudio brojne povlastice – u Beogradu od marta 2010. godine, od ukupno 185.000 podnetih zahteva iz deset beogradskih opština, naknadnu građevinsku dozvolu dobilo 20.161 vlasnik.
Masovniji odziv za legalizaciju teško se može očekivati i posle najnovijih propisa. Olakšice su većinom ukinute, osim za osobe sa invaliditetom i korisnike socijalne pomoći, a pitanje je koliko je njih među graditeljima bez dozvola.
———————————————-
Popust i za gradnju iz samodoprinosa i sopstvenim novcem
Na umanjenje cene legalizacije mogu da računaju i vlasnici nelegalnih objekata koji su sopstvenim novcem ili sredstvima samodoprinosa finansirali izgradnju vodovoda, kanalizacije i saobraćajnica. Njima će Direkcija smanjivati naknadu za takve objekte sekundarne komunalne infrastrukture ali pod dva uslova. Prvi je da dostave dokaz da su podmirili troškove izgradnje te infrastrukture, a drugi da su vodovod, kanalizacija i put u sistemu održavanja gradske komunalne mreže.
———————————————-
Dokumentacija potrebna za legalizaciju
projekat izvedenog objekta u tri primerka
geodetski snimak
dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele
dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima (ugovor sa skupštinom zgrade za objekte koji se nadziđuju, proširuju)
potvrdu o plaćenoj naknadi za uređenje građevinskog zemljišta
dokaz o izmirenoj administrativnoj taksi
———————————————-
Šta ne može da bude legalizovano
objekti sagrađeni ili rekonstruisani na klizištu i močvarnom zemljištu
građevine podignute na površinama javne namene ili u zonama zaštićenih prirodnih dobara
objekti sa više spratova ili udaljeni od susednog na manjoj razdaljini nego što propisuju planska dokumenta ili pravilnik o opštim pravilima parcelacije. Izuzetak od ovog pravila jeste ako vlasnik divljeg objekta sazidanog na udaljenosti manjoj od dozvoljene dobije saglasnost od komšije.
———————————————-
Primer
Legalizacija kuće površine 200 kvadrata u Kaluđerici (peta zona, u kojoj je naknada 9.323 dinara po kvadratu) čiji je vlasnik osoba sa invaliditetom ili korisnik socijalne novčane pomoći, koštaće 941.623 dinara. Struktura tog iznosa, koji predstavlja naknadu za uređenje zemljišta, izgleda ovako:
Prvih 100 kvadrata plaća 9.323 dinara
Drugih 100 kvadrata 932.300 dinara
Ukupno naknada 941.623 dinara
Ukoliko naknadu izmiri odjednom do 31. marta ove godine, imaće popust od 50 odsto (470.811 dinara).
Posle tog datuma, može da računa na popust od 30 odsto (659.136 dinara).
Bez popusta, naknada se može izmiriti na 240 mesečnih rata (po 3.923 dinara).
Pravo na novčanu socijalnu pomoć korisnici dokazuju rešenjem Gradskog centra za socijalni rad. Potpuni gubitak radne sposobnosti osobe sa invaliditetom treba da potvrde rešenjem PIO fonda.