Pogledajte šta je GMO uradio u Argentini

Kakav je uticaj GMO organizama i pesticida na organizam? Proizvođači istih kažu nikakav, stručnjaci uglanom dodaju da ne mogu da nađu direktnu vezu, retki su oni koji dižu svoj glas protiv, a ljudi za to vreme oboljevaju. Negativnim uticajem GMO najviše je pogođena Argentina, koju je Monsanto doslovno u potpunosti oprašio. Osim prirode, trpe i ljudi kod kojih se razvijaju razne bolesti i deformacije.

Devojčica Kamila Veron ima dve godine i rođena je sa znatno poremećenim unutrašnjim organima i ozbiljnim invaliditetom. Lekari su roditeljima rekli da je njena bolest posledica dejstva agrohemijskih proizvoda kompanije Monsanto, iako teško može da se dokaže veza između hemikalija i deformacija kod ljudi. Lekari naglašavaju da su njihovi nalazi u rukama veoma ozbiljne vladine istrage.

„Rečeno mi je da je uzrok bolesti kontaminirana voda, budući da je cela okolina intenzivno oprašena otrovnim hemikalijama“, rekla je majka.

Ajša Kano živi u selu Avia Terai, u provinciji Čako i ima dlakave mladeže po celom telu koje lekari ne mogu da objasne. Iako ova bolest ne može da se dijagnostikuje, lekari su se saglasili da bi ova mana mogla da bude posledica agrohemikalija. U provinciji Čako, deca imaju četiri puta veće šanse da se rode sa deformacijama.

Nekadašnji radnik na plantažama, 47-godišnji Fabien Tomazi pokazuje svoje slabo telo, dok stoji u svojoj kući u Basavilbasu u provinciji Entre Rios. Njegov posao bio je da puni zaprašivače koji nikad nisu smeli da budu prazni. On tvrdi da nikad nije bio obučen da radi sa pesticidima. Sada pati od polineuropatije.

„Pripremao sam milione litara otrova bez ikakve zaštite, bez maske, ništa nisam znao“, izjavio je on.

Niko ne može da dokaže povezanost bolesti sa Monsanto proizvodima. Ljudi su nemoćni jer korporacija u dogovoru sa svetskim vladama podešava planetu svoijm GMO proizvodima.

Zaprašivanje poljoprivrednih kultura je u Argentini od 1990. godine do danas uvećano više od devet puta. Ova država ima malo zakonskih regulativa, što je dovelo do toga da argentinsko stanovništvo bude izloženo otrovnim hemikalijama. Lekari i naučnici predviđaju da će nekontrolisano zaprašivanje ugroziti argentinsku naciju.

Biotehnologija pretvorila je Argentinu u trećeg svetskog proizvođača GMO soje, a hemikalije koje omogućavaju veliki rod, takođe zagađuju kuće, škole, pijaću vodu, ali se i šire na sva druga polja, plantaže kukuruza i pamuka.

Opasni „Glifosfat“, koji je ključni sastojak Monsatovih proizvoda, korišćen je u Argentini između osam i deset puta više nego što je to praksa u SAD-u. Celokupni nacionalni (argentinski) rod soje i skoro sav rod kukuruza i pamuka je genetski modifikovan u poslednjih 17 godina, od kada je Monsanto obećao ogromne prihode Aregentincima, uz priču da će se manje koristiti pesticidi ako bi se koristilo samo njihovo patentirano i zaštićeno seme i hemikalije koje idu uz njega.

Poljoprivrednik Feliks San Roman kaže da su ga „zaprašivači“ pretukli kada se požalio da otrovni oblaci zaprašuju njegovo imanje, oštetivši mu kičmu i izbivši mu zube. „Ovo je mali miroljubivi grad, gde se ljudi ne svađaju, a naše vlasti jednostavno ignorišu ovakve stvari“, kaže San Roman. „Sve što tražim je da poštuju postojeći zakon, koji zabranjuje zaprašivanje u blizini kuća na daljini od kilometar i po. Niko to ne poštuje. Kako mi, obični ljudi, možemo uticati na to?“