Jednaki u potrebama i pravima

Nedavno se, povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, mogla čuti procena da u Srbiji živi oko 700 hiljada osoba sa ivaliditetom, odnosno 10 odsto ukupnog stanovništva. Za Valjevo nema pouzdanih podataka o broju osoba sa invaliditetom, ali prema poslednjem popisu stanovništva koje je sproveo Republički zavod za statistiku, u našem gradu živi oko 10 hiljada takvih sugrađana. Međutim, ako se dodaju oni što se nisu izjasnili, kao i osobe koje se privremeno nalaze u stanju smanjene sposobnosti, na primer, bolesni, povređeni i stariji sugrađani u stanju prirodne umanjene sposobnosti, može se govoriti o trećini građanja Valjeva koji imaju potrebe za određenim uslugama podrške od društva. Ipak brojke nisu najvažnija stvar kojom treba da se bavi društvo, ističe koordinatorka Kluba osoba sa invaliditetom i predsednica Društva za cerebralnu paralizu Svetlana Janković Beljanski, podsećajući da svi imamo ista prava.

– Pravo na život, bezbednost, porodicu, slobodu izražavanja, govora i mišljenja, pravo na obrazovanje, rad, negu, slobodu kretanja, okupljanja, zaštitu od diskriminacije, politički angažman, pravo na javne usluge, informacije – pripadaju svim građanima. Otuda je zajednica obavezna da svima osigura ostvarivanje ljudskih prava. Vreme je da zajednica u kojoj živimo počne da se menja i prilagođava svima, pa i osobama sa invaliditetom. To je suština koncepta ljudskih prava nasuprot medicinskom pristupu invalidnosti koji je u prošlosti osobe sa invaliditetom tretirao kao bolesne, kojima je potrebna terapija i lečenje, pomagala, smeštaj u ustanovu, što je isključilo veliki broj ljudi iz društvenog života i stvorilo velike nepravde. Iz tog vremena ostali su neprimereni termini i izrazi, čak i u stručnim krugovima. Još uvek se govori „osobe sa posebnim potrebama“, a ja se pitam kakvu to ja ili neka druga osoba sa invaliditetom imamo posebnu potrebu, različitu od drugih? Sve potrebe su iste, samo je različit način njihovig zadovoljavanja – navodi Janković Beljanski.

Izvršni direktor Odbora za ljudska prava Aleksandar Perović se slaže da je neophodno veće razumevanje cele društvene zajednice.

– U današnjem vremenu kada je osetno pogoršan standard i materijalni položaj građana, značajno je smanjena osetljivost i solidarnost za druge. Osetljive i marginalizovane grupe među kojima su i osobe sa invaliditetom bivaju dodatno ugrožene. Stoga cela zajednica i svaki građanin i gađanka, svi zajedno, moramo činiti dodatni napor i razumevanje sa kojima se naši sugrađani, osobe sa invaliditetom, svakodnevno susreću – poručuje Perović.

Svetlana Janković Beljanski ukazuje na veliki problem koji donose neinformisanost, neznanje, predrasude, ali i pasivnost društva.

– Većina bi se verovatno složila kad bih rekla da bi svima odgovaralo da ulice budu šire i ravnije, da postoje bezbedni trotoari, autobuska stajališta i manje parkiranih automobile. Za veliki broj osoba sa invaliditetom to je nesavladivo okruženje za aktivnosti na koje prosečan čovek ne obraća pažnju, kao što su odlazak u prodavnicu, školu, posao, bioskop, kod lekara… Mnogi ljudi zbog toga su sprečeni da zadovolje neku svoju potrebu, pa su i izolovani. Želja mi je da što vise ljudi prihvati da su osobe sa invaliditetom deo zajednice i da imaju iste potrebe kao i svi – poručuje Svetlana Janković Beljanski.

U Valjevu postoji više usluga koje osobe sa invaliditetom mogu da iskoriste: Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, Pomoć i nega u kući, Klub za osobe sa invaliditetom, kao i razne subvencije koje obezbeđuje Grad. Takođe, postoji tradicija aktivnih organizacija, kao što su Društvo za cerebralnu paralizu, Udruženje multiple skleroze, Međuopštinska organizacija saveza slepih i slabovidih, Udruženje za pomoć deci ometenoj u razvoju „Naši snovi“, Organizacija civilnih invalida rata i Udruženje invalida rada, kao i drge koje pružaju usluge osobama sa invaliditetom i osetljivim grupama.

Aleksandar Perović smatra da položaj osoba sa invaliditetom u našem gradu već duži period ima uzlaznu liniju. On podseća da Grad sprovodi brojne usluge u okviru socijalne politike, ali ukazuje i na aktivnosti samih članova udruženja osoba sa invaliditetom u domenu kulture i umetnosti.

– Mislim da je ovo dobra osnova i poziv da se osobe sa invaliditetom kroz svoja udruženja još masovnije uključe u društveni život grada u meri u kojoj to objektivno mogu. Prvi preduslov, za koji su nadležne i odgovorne gradske vlasti, je fizička dostupnost javnom prostoru. U gradskoj kasi svake godine opredeljuju se određena sredstva za tu namenu, a pozitivni pomaci su vidljivi na javnim površinama i pojedinim javnim objektima. U ovoj oblasti predstoji još mnogo posla, ali ohrabruje spremnost grada da u potpunosti istraje na ovom polju uz sve objektivne materijalne i finansijske poteškoće – kaže Perović.