DIRLJIVO: Deca iz Zvečanske poklanjaju novac bolesnoj devojčici koju ne poznaju!
Štićenici ustanove za decu bez roditeljskog staranja prikupili su novac dobrotvornom predstavom i izložbom, a onda odlučili da se odreknu novogodišnjih poklona u korist obolele devojčice
Štićenici ustanove za decu bez roditeljskog staranja prikupili su novac dobrotvornom predstavom i izložbom, a onda odlučili da se odreknu novogodišnjih poklona u korist obolele devojčice.
“Mama”, “Ljubav”, “Čokoladno mleko”, “Drug”… Ove reči su se u slajd šouu projektovale na zidu sale u Centru za kulturnu dekontaminaciju, dok su ispod njih deca iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine, iz ustanova “Drinka Pavlović” i “Jovan Jovanović Zmaj” vlažnih očiju ubirali svoje aplauze.
Kasnije su, pričajući svojim detinjim jezikom iza scene, priznali da je to nešto najlepše što im se u životu desilo. A pre toga su se grčili od treme. Ipak, uspeli su da pred dupke punom salom CZKD-a, u kojoj su posetioci bukvalno sedeli po stepeništima i stajali između prepunih montažnih tribina odigraju svoju predstavu pod nazivom “Igra za sreću”, koju je režirala Vesna Popović, a pisali su je svojim potresnim životnim pričama oni sami. Aplauz publike koja je gutala suze dugo je trajao.
Ovaj performans, kao i dobrotvornu prodajnu izložbu crteža, slika, maski i origami-figurica organizovalo je udruženje CEPORA (Centar za pozitivan razvoj dece i omladine) kako bi prikupilo sredstva za novogodišnje poklone za decu iz Zvečanske. I oni sami bili su iznenađeni interesovanjem publike koja se 4. decembra u 19 časova gurala da uđe u salu.
Drugo iznenađenje usledilo je kada su doslovce svi posetioci nakon predstave ustali sa svojih sedišta, počeli da skidaju dečije radove sa panoa i staju u dugi red kako bi dali svoj prilog za mališane. Oduševljena deca nisu znala kome pre da se pohvale: “Hej, znaš da su kupili sve moje crteže!” Njihovi dirnuti dobrotvori tražili su po sali male autore da im se potpišu na poleđini radova. I jedino čega je u velikom prostoru bilo više od progutanih suza bili su dečiji osmesi.
Deca su bila srećna i što su podršku dobila od pravih glumaca, Jelisavete Orašanin i Ljubomira Bulajića. Ovi mladi glumci su bili vrlo spontani u svom zadatku, pa su vrlo brzo dobili svog malog kolegu. Naime, petogodišnji dečak koji je došao kada su ga pozvali da preuzme svoju diplomu, uz Jelisavetinu pomoć ubrzo je preuzeo ovaj zadatak na sebe i svojim drugarima uručivao njihove nagrade.
Prodajnom izložbom prikupljeno je 58.920 dinara, što je organizator procenio kao veoma zadovoljavajuću svotu kad je reč o kupovini novogodišnjih poklona, ali onda je usledilo treće iznenađenje: nakon dužeg dogovaranja među klincima njihov predstavnik je saopštio da deo prikupljenog novca žele da uplate na račun za lečenje jedne obolele devojčice. Na pitanje da li je poznaju odgovorio je odrično.
Iako postoji mnogo stvari koje su ovoj deci potrebne, očigledno je da se ono što im je najpotrebnije ne kupuje novcem, a to su saosećanje i plemenitost. Zato je njihova sreća bila mnogo veća od 59.920 dinara.
Dok su polako odlazili iz zdanja CZKD-a sa malim umetničkim delima pod miškom, gledaoci predstave “Igraj za sreću” više se uopšte nisu pitali da li mi nečemu treba da učimo decu, ili treba da učimo od njih.